Nevladine organizacije traže od EU da osigura namenske fondove za zaštitu životne sredine

Nevladine organizacije, njih 68, zatražile su od institucija Evropske unije da u novom budžetu, za period posle 2027. godine, budu osigurani namenski fondovi za zaštitu životne sredine i pravednu tranziciju regiona, koji zavise od uglja na Zapadnom Balkanu, saopštila je danas Beogradska otvorena škola (BOŠ).

Ta aktivnost je deo projekta "Navigator Zelene agende", koji podržava EU, a koji sprovodi BOŠ u saradnji sa šest regionalnih partnera.

"Trenutno ne postoje posebna EU sredstva za regione koji zavise od uglja na Zapadnom Balkanu, a podrška za zaštitu životne sredine i organizacije civilnog društva se pruža preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Prema informacijama iz Brisela, čini se da podrška EU za Zapadni Balkan u budžetu za period od 2028. do 2034. godine neće više uključivati IPA", piše u saopštenju.

Umesto toga, kako se dodaje, sredstva EU u regionu bi bila raspoređivana preko instrumenta koji zavisi od ispunjavanja različitih reformskih mera i drugih uslova, slično načinu na koji funkcioniše Instrument za reforme i rast Zapadnog Balkana i Mehanizam za oporavak i otpornost za države članice EU.

Davor Pečevski iz mreže CEE Bankwatch je ocenio kao pozitivno to što EU istražuje nove načine za unapređenje vladavine prava i zaštite životne sredine na Zapadnom Balkanu, ukazujući da je ipak u ovom trenutku "prerano" predvideti da li takav mehanizam funkcioniše u regionu.

"Dosadašnji učinci nisu ohrabrujući, jer Reformske agende zemalja uključuju vrlo malo mera u vezi sa životnom sredinom. Razumno je nastaviti testiranje ovog pristupa, ali ne na način da obuhvata gotovo sve fondove EU", rekao je Pečevski.

Grupe organizacija civilnog društva, kako se navodi, naglasile su potrebu za značajnijim poboljšanjem procesa reformi predviđenim Planom rasta za Zapadni Balkan, uključujući stvarne, blagovremene i efektivne javne konsultacije o planiranim reformama i ulaganjima, uključivanje dodatnih reformi vezanih za zaštitu životne sredine, kazne za kršenje zakona i fokus na vladavinu prava, ekološka i društvena poboljšanja.

"Usklađivanje sa zakonodavstvom EU o zaštiti životne sredine najizazovniji je deo pristupanja, a sprovođenje pravedne tranzicije u regionima uglja već kasni. Zato EU treba da podrži te regione, zajedno s civilnim društvom, bez obzira na to koliko dobro vlade Zapadnog Balkana uopšteno rade na sprovođenju reformi u procesu pristupanja", rekla je programska menadžerka u oblasti energije, klime i životne sredine BOŠ Mirjana Jovanović.

Jovanović je ocenila da finansiranje životne sredine i pravedne tranzicije mora biti dosledno, predvidljivo i vezano za određene projekte, kao i da ne može čekati vladine reforme u drugim oblastima, koje se "možda nikada neće ostvariti".

Očekuje se, kako je navedeno, da će Evropska komisija predstaviti novi EU budžet sredinom jula ove godine.