PKS: Srbija poslala najveći broj izveštaja u EU na putu da postane CBAM obveznica

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović izjavio je danas da je Srbija, kao buduća zemlja obveznica CBAM-a  mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism), poslala najveći broj izveštaja u Evropsku uniju (EU) i ka uvoznicima u EU, ocenjujući to kao dobar znak da je deo posla obavljen u startnom periodu.

"Pred nama ostaje deo strateškog posla, a to je na koji način će Srbija urediti svoje tržište, da li će uvesti neki svoj interni ETS (Emission trading system - međunarodni sistem trgovine emisionim jedinicima gasova sa efektom staklene bašte), da li će to biti regionalni ETS, da li ćemo se prilagoditi, koliko će EU to prepoznati kao mehanizam", rekao je Vesović u PKS na konferenciji "Zelena energetska tranzicija".

PKS je organizovala konferenciju u saradnji sa Helenskim privrednim udruženjem Srbije, Belgijsko-srpskom poslovnom asocijacijom, Švajcarsko-srpskom trgovinskom komorom i Hrvatskim poslovnim klubom, u cilju osnaživanja dijaloga bilateralnih poslovnih asocijacija sa PKS na temu sprovođenja zelene energetske tranzicije, jednog od strateških ciljeva Srbije i kao odgovor na veliko interesovanje kompanija-članica za teme iz te oblasti.

Prema njegovim rečima, CBAM je vezan za privredu, posebno kompanije iz hemijske, metalne i građevinske industrije.

Podseća se da je CBAM instrument politike zaštite životne sredine EU koji predviđa primenu istih troškova ugljenika na uvezene proizvode kao što bi nastali kod postrojenja koja rade u EU, a čijom bi primenom trebalo da se smanji rizik da klimatski ciljevi EU budu ugroženi premeštanjem proizvodnje u zemlje sa manje ambicioznom politikom dekarbonizacije.

CBAM ima prelazni period, koji je počeo 1. oktobra 2023. i traje do 31. decembra ove godine, tokom koga će obaveze uvoznika biti ograničene samo na izveštavanje, bez plaćanja bilo kakvog finansijskog usklađivanja i bez neophodnosti verifikacije izveštaja od strane akreditovanog verifikatora, a puna primena počinje 1. januara 2026. godine.

"Postao je obaveza velikih kompanija i neće nestati iz naših života. Mi smo pobornici uvođenja nekog sistema, nekog kao ETS-a ovde, pre svega jer želimo da najveći deo sredstava ostane u zemlji i bude upotrebljen u održivost, ekološke projekte i u zelenu transformaciju", rekao je Vesović.

On je kazao da je druga tema foruma, pored CBAM-a, ono što je urađeno u energetici, navodeći da je prošle godine dobijeno dosta značajnih strateških i zakonskih dokumenata.

"Efekat toga je donekle vidljiv kroz sprovedene aukcije za obnovljive izvore energije (OIE). Čini mi se da polako prelazimo sa subveniconisanog modela, na neki malo održiviji poslovni model i na drugu vrstu konkurencije. Nisu to izolovana ostrva, jedno uslovljava drugo, pa i sama transformacija energetskog sistema jako je vezana za ono šta će se raditi u Elektroprivredi Srbije", rekao je on.

Najavio je da su državni projekti u budućnosti razvoj novih hidroelektrana, reverzibilne hidroelektrane, dodajući da ne treba biti zanemareno ukidanje moratorijuma na nukleranu energiju, što je tema koja će svoje efekte u privredi videti za oko 12 godina.

Tokom panela razgovarano je i o izmenama i dopunama Zakona o energetici - proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe.

Članovi grčke, belgijske, švajcarske i hrvatske poslovne asocijacije razgovarali su i o inovativnim načinima podizanja stepena održivosti srpske privrede, zaštiti životne sredine i pružanju podrške domaćim privrednicima, kako bi kroz održivo poslovanje, ostvarili konkurentne prednosti na globalnom tržištu.