Novi Pazar: Ekološki aktivisti zabrinuti da rudarska isplaka završava na deponiji

Kompanija "Zlatna Reka", koja vrši geološka istraživanja na Rogozni, već mesecima odlaže otpad (isplaku) iz bušotina, ali i dalje nije u potpunosti jasno gde ona završava i da li je deponija Golo Brdo krajnja destinacija, kako sumnjaju ekološki aktivisti.

Predstavnik te firme, koja je u vlasništvu australijskog "Strikland metalsa", nedavno je tokom javne debate na portalu "A1" kazao da isplaku preuzima i odlaže novopazarska kompanija "Alihodžić iskop", sa kojom imaju ugovor, ali da ne zna šta oni dalje rade sa otpadom.

Zbog sumnje da isplaka, koja može da sadrži i opasne materije, završava na deponiji Golo Brdo, ekološki aktivisti, okupljeni oko neformalnih grupa "Ne damo Rogoznu" i "Za zdrav Novi Pazar", obratili su se Javnom komunalnom preduzeću "Gradska čistoća", koje upravlja deponijom.

Iz tog javnog preduzeća su grupama građana odgovorili da sa firmom "Alihodžić iskop" od decembra 2024. godine imaju ugovor o odlaganju "šuta sa građevinskih gradilišta" i to "na predviđenom mestu i po uputstvima odgovornog lica", te da nemaju saznanja da ta kompanija ili "Zlatna reka" na deponiji Golo Brdo odlažu isplaku.

Ekološki aktivisti i dalje traže da nadležne institucije, pre svega Komunalna milicija i inspekcija, utvrde odakle "Zlatna reka" crpi vodu za istražne bušotine na Rogozni, šta sadrži isplaka, kao i gde i kako se ona odlaže, te da o tome što pre obaveste javnost.

Mogućnost otvaranja rudnika na Rogozni izazvala je podeljene reakcije javnosti u Novom Pazaru, od onih koji su to pozdravili kao značajnu ekonomsku investiciju, do onih koji se oštro suprotstavljaju, tvrdeći da bi to izazvalo ekološku katastrofu.

Lokalna samouprava se u vezi sa ovom važnom temom oglasila sa par šturih informacija da "Grad Novi Pazar nema nikakav uticaj" na proces istraživanja i eventualno otvaranje rudnika, koji će u procesu eksploatacije, uz velike količine vode, koristiti arsen i živu.

Redovni profesor hemije u penziji Nenad Kostić izjavio je pre nekoliko dana da građani Novog Pazara u vezi sa planiranim rudnikom zlata na Rogozni ne treba da se pitaju hoće li, već kada će se nešto loše desiti.

Australijska kompanija Strikland metals (Strickland Metals), odnosno "Zlatna Reka", procenjuju da se na Rogozni može izrudariti oko 150 tona zlata, vrednih najmanje 10 milijardi evra.

Ta firma najavljuje svoja istraživanja do 2026. godine, a ukoliko rezultati budu pozitivni, i svi propisani uslovi prema Ministarstvu ispunjeni, zahtev za eksploataciju može se podneti najranije sredinom 2030. godine.