Bajatović: Do kraja marta 2026. Krušik i valjevska toplana moći će da se priključe na gas
"Krušik i toplana su najveći zagađivači, sa više od 70 odsto. U Krušik investira Srbija gas. Gradimo potpuno novu kotlarnicu, čak ćemo i unutar fabrike raditi veštačku atmosferu, da bi bilo manje incidenata", kazao je Bajatović na sednici Skuštine Srbije gde je u toku rasprava o Predlogu novog zakona o vazduhu.
"Brže ne može, jer nismo imali tehničke mogućnosti da dođemo do Valjeva dok se ne izgradi gasovod Beograd-Valjevo, kao što treba da dođemo do Loznice, ali ne možemo da prođemo Gornje Nedeljice, jer se sumnja za šta je taj gas", naveo je Bajatović.
Istakao je da za gasifikaciju Novog Pazara, koja je kako je naveo, komplikovana i skupa, u ovom momentu u Srbija gasu nema dovoljno novca.
"Uvođenjem strožijih mera, češćih analiza, transparentnog javnog izveštavanja, osnažuju su prevetnivne mere i omogućuva brža reakcija državnih organa pod uslovom da institucije rade svoj posao", kazala je ona.
Istakla je da u gradovima poput Valjeva, Bora, Zrenjanina, Pančeva i Novog Pazara stanovnici svakodnevno udišu otrov i ocenila da bi neusvajanjem tog amandmana, država poručila da je prihvatljivo da građani dišu otrovan vazduh.
Poslanica Narodnog pokreta Srbije - Novo lice Srbije Ana Eraković je navela da je potrebno meriti koncentarciju žive i teških metala.
"Srbija je prošle godine je stratifikovala minamata konvenciju o emisiji žive, a cilj konvencije je zaštita zdravlja ljudi i životne sredine od posledice ispuštanja žive. Pored žive potrebno je pratiti koncentraciju teških metala u vazduhu, pa smo predložili amandmane koji se odnose na Nacionalni program kontrole zagađenja vazduha i mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja vazduha", rekla je Eraković.
Navela je da je najbolji primer za to grad Bor.
"Čuli smo da u Boru postoji semafor koji pokazuje da je sumpor dioskid konačnog odoveden u granice dozvoljenog, ali nismo čuli da se na istom semaforu prikazuju i rezultati merenja koncentracije teških metala kao što su arsen i kadmijum", rekla je ona.
Poslanik Zeleno-levog front - Ne davimo Beograd, Robert Kozma, izjavio da oko 15.000 građana na godišnjem nivou ranije premine od zagađenja vazduha, kao i da su tražili da u novom zakonu meri kvalitet vazduha i u zaštićenim prirodnim dobrima i u zaštićenoj okolini nepokretnih kulturnih dobara.
"Uzmimo za primer Bor i prirodna dobra u okolini Bora. Ne meri se da li dolazi do zagađenja vazduha, ista situacija je u Smederevu, jer se dalje od tog grada ne meri da li dolazi do zagađenja vazduha. Mi predlažemo da se u državnu meru uvedu ova dodatna mesta", naveo je Kozma.
Poslanica Narodnoh porketa Srbije - Novo lice Srbije Ana Jakovljević je navela da u Predlogu novog zakona o vazduhu nema reči o površinskim izvorima, odnosno o deponijama, odlagalištima ruda i flotacijskim jalovištima.
"Površinskim izvorima mora da se upravlja. U Srbiji postoji više od 260 napuštenih deponija o kojima niko ne brine. Deponijama i velikim zagađivačima na rudarskim mestima ne upravlja se na pravi način", navela je ona.
