Transformacija prehrambenih sistema odgovor na izazove sa kojima se Srbija suočava

Srbija ima priliku da izgradi prehrambeni sistem koji će ne samo da hrani, već i da štiti ljude, prirodu i buduće generacije i ta transformacija mora da počne od sveobuhvatnih politika i jasne strategije, uz jednake šanse za sve, zaključeno je na skupu u okviru "Subnacionalnog dijaloga o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji".

Na skupu u Nišu razgovaralo se o hitnosti promena i rešenjima koje će podržati lokalne zajednice da postanu nosioci transformacije prehrambenog sistema, jednog od najvažnijih privrednih sektora u Srbiji.

Učestvovali su lokalni zvaničnici, poljoprivredni proizvođači, predstavni akademskih institucija, organizacija civilnog društva, kao i kancelarije Stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji i UN agencija.

"Prehrambeni sistem Srbije 2030. ne zamišljamo kao daleku viziju, već kao stvarnost koju gradimo već danas: žene predvode promene, deca jedu lokalno i zdravo, a priroda se čuva — ne deklarativno, već kroz konkretne odluke i lokalne akcije. Ova transformacija mora biti zajednički napor — i već je počela", rekla je Lorenca Jahia iz Kancelarije stalne koordinatorke UN u Srbiji.

Stručnjak za javno zdravlje Programa UN za životnu sredinu Pablo Sagredo Martin istakao je na skupu da je izgradnja prehrambenih sistema koji su otporni na klimatske promene, u skladu s prirodom i podstiču zdravlje, od suštinskog značaja za rešavanje izazova našeg vremena dodajući da lokalne akcije igraju ključnu ulogu u stvaranju otpornijih zajednica.

U središtu diskusije bila je trostruka planetarna kriza u zaštiti životne sredine — prirodne raznovrsnosti, posledice klimatskih promena i zagađenje, zajedno sa ogromnim gubicima u celokupnom lancu snabdevanja hranom i nedostatkom pristupa zdravoj ishrani.

Na juče održanom skupu je rečeno da se posledice tih izazova već snažno osećaju u Srbiji, što potvrđuju i podaci prema kojima su ekstremni vremenski uslovi od 2000. godine izazvali štetu veću od 6,8 milijardi evra, od čega se čak 70 odsto odnosi na suše i visoke temperature.

"Očuvanje zdravlja ljudi i prirode je ključno pitanje opstanka civilizacije, a promene počinju od nas – uz jasne i odlučne javne politike koje stavljaju zdravlje i solidarnost ispred profita i potrošnje", istakao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Denis Kučević.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mirjam Vujadinović Mandić rekla da "obezbeđivanje dovoljne količine kvalitetne hrane zahteva sistematsko prilagođavanje klimatskim promenama na svim nivoima, uz očuvanje i pametno korišćenje ključnih resursa, poput vode i zemljišta".

Razgovaralo se i o potencijalu udruživanja u biodistrikte i prelasku na organsku poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, posebno imajući u vidu da je trenutno manje od procenat obradivog zemljišta pod organskim zasadima.

Biodistrikti su geografske oblasti zasnovane na principima i modelu organske poljoprivrede, u kojima poljoprivrednici, građani, pružaoci turističkih i ugostiteljskih usluga, obrazovne i naučne institucije, javne institucije i udruženja uspostavljaju saradnju sa ciljem razvoja održivih lokalnih prehrambenih sistema, unapređenja upravljanja lokalnim resursima, kao i pospešivanja ekonomskog i socio-kulturnog razvoja oblasti.

Na skupu je istaknuta i ključna uloga inovacija u unapređenju celokupnog lanca vrednosti hrane koje mogu podržati brži i efikasniji razvoj, kao i smanjenje otpada u poljoprivrednoj proizvodnji. Učesnici su analizirali primere dobre prakse iz Srbije i EU i razmatrali konkretna rešenja koja se mogu primeniti u domaćem kontekstu.

"Inovacije su ključ za smanjenje gubitaka hrane, ali njihova uspešna primena zahteva jaku institucionalnu podršku i pravičnu raspodelu resursa za sve, posebno najranjivije", istakla je Kata Trifković iz irske kompanije Inlekom komeršal patvejs (Inlecom Commercial Pathways).

Direktor Eko Agrara iz Čajetine Marko Marić rekao je pak da su globalne mere i kolektivna svest izuzetno važni ali da je još važnije da lokalni akteri preuzmu odgovornost i aktivno stvaraju rešenja koja mogu poslužiti kao primer drugima.

U saopštenju Centra za unapređenje životne sredine koji je organizovao događaj u saradnji sa lokalnim partnerom – udruženjem ENECA navodi se da je subnacionalni dijalog o transformaciji prehrambenih sistema samo jedan od događaja održanih sa ciljem da pripremi Srbiju za učešće na narednom samitu UN o prehrambenim sistemima (UNFSS+4) koji
će biti održan u julu u Etiopiji.

Dijalog je deo projekta "Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve" i reč je o jednogodišnjoj inicijativi koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku EU i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske.

Inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.