RERI: Vlade Zapadnog Balkana i dalje saučesnici u smrtonosnom zagađenju ugljem
Životna sredina
| Izvor: Beta
| 17.06.2025
|
access_time
13:45
Vlade Zapadnog Balkana su u 2024. godini napravile hronične propuste u sprovođenju zakona o vazduhu, te je zagađenje sumpor-dioksidom (SO2) iz zastarelih termoelektrana na ugalj premašilo dozvoljene granice, odnosno šest puta je veće, pokazao je izveštaj Benkvoča (Bankwatch) "Uskladiti ili Zatvoriti", koji je danas objavljen u saradnji sa Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Istaknuto je i da je Izveštaj pokazao i da je zagađenje prašinom i azotnim oksidima iz termoelektrana na ugalj ponovo prekoračilo maksimalne dozvoljene granice.
"Sedam godina je prošlo od kada su novi standardi zaštite vazduha stupili na snagu na Zapadnom Balkanu, u skladu s Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice. Međutim, u 2024. godini emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije su i dalje bile ukupno šest puta veće od dozvoljenih", preneo je RERI.
Termoelektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini, obuhvaćene NERP-om, bile su najveći emiteri SO2 u regionu, sa 212.840 tona ili 11,3 puta više od dozvoljenog.
Srbija je, kako je navedeno, sledila sa 205.925 tona, odosno 4,6 puta više od dozvoljenog.
Emisije SO2 na nivou regiona su se samo neznatno smanjile od 2018. godine, dok su u 2024. godini ograničenja emisija bila stroža nego prethodnih godina, što je dovelo do još većih neusklađenosti.
Na nivou pojedinačkih postrojenja, najveći emiter bila je elektrana "Nikola Tesla" (TENT) B, odnosno blokovi B1 i B2 sa 76.631 tona, što je manje nego 2023. godine, ali 5,7 puta iznad pojedinačno utvrđenog doprinosa.
Podseća se da je TENT B u 2023. godin bio drugi najveći emiter u regionu, posle Ugljevika u Bosni i Hercegovini.
Postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu B, nakon dozvole za rad u januaru 2023. godine, naredne godine emitovalo je 2,3 puta više tona SO2, nego što NERP dozvoljava, što kako je navedeno, izaziva "ozbiljnu zabrinutost" u vezi sa kvalitetom opreme i njenim radom.
Zagađenje prašinom iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih NERP-om u regionu je bilo dvostruko veće od dozvoljenog u 2024. godini, odnosno 1,9 puta više. Emisije su opale u odnosu na 2023. godinu, ali su ostale slične nivoima iz 2018. godine.
Emisije azotnih oksida su, takođe, premašile dozvoljene i bile 1,4 puta veće od dotvoljenih NERP-om u 2024. godini, u poređenju sa 1,3 puta u 2023. godini.
Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Srbija nastavili su da krše ograničenja za azotne okside, a TENT B je emitovala najviše - 12.418 tona.
"Pored toga, sve članice Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana koje podležu 'opt-out' opciji koja predviđa njihovo zatvaranje nakon dostizanja određenog broja radnih sati, sada krše ovu odredbu – uključujući Srbiju", naveli su iz RERI.
Dodaje se da su termoelektrane "Morava" i "Kolubara" morale biti zatvorene do kraja 2023. godine, ali one i dalje nastavljaju s radom.
Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je brojne postupke protiv ugovornih članica, međutim, to do sada nije bio dovoljan podsticaj za vlade da deluju u skladu sa ovim međunarodnim ugovorom.
Koordinator za energetiku na Balkanu iz mreže CEE Bankwatch Davor Pehčevski rekao je da će za šest meseci, Mehanizam EU za prerkogranično usklađivanje cena ugljenika (CBAM) konačno ograničiti izvoz električne energije iz zemalja Zapadnog Balkana s visokim udelom ugljenika uvođenjem naknada na uvoz u EU.
"To će stare, neefikasne termoelektrane na ugalj učiniti još manje ekonomičnim. Ali balkanske vlade i elektroprivrede deluju nesvesno, kao da imaju sve vreme ovog sveta. Hitno su potrebni jasni, izvodljivi planovi", rekao je on.
Programski direktor RERI Mirko Popović istakao je da je poštovanje osnovnih principa vladavine prava od suštinskog značaja za ispunjavanje obaveza iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i postizanje ciljeva smanjenja zagađenja na Zapadnom Balkanu.
"Nepreduzimanje aktivnosti, kao i do sada je neprihvatljivo. Vlade u regionu treba da preuzmu odgovornost za primenu Direktive o velikim ložištima, a sudski organi da obezbede njenu primenu. Pored toga, od suštinskog je značaja da nacionalni parlamenti budu uključeni u nadzor nad sprovođenjem Ugovora o Energetskoj zajednici, pošto izvršna vlast ne može da nadgleda samu sebe", zaključio je on.
Istaknuto je i da je Izveštaj pokazao i da je zagađenje prašinom i azotnim oksidima iz termoelektrana na ugalj ponovo prekoračilo maksimalne dozvoljene granice.
"Sedam godina je prošlo od kada su novi standardi zaštite vazduha stupili na snagu na Zapadnom Balkanu, u skladu s Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice. Međutim, u 2024. godini emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije su i dalje bile ukupno šest puta veće od dozvoljenih", preneo je RERI.
Termoelektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini, obuhvaćene NERP-om, bile su najveći emiteri SO2 u regionu, sa 212.840 tona ili 11,3 puta više od dozvoljenog.
Srbija je, kako je navedeno, sledila sa 205.925 tona, odosno 4,6 puta više od dozvoljenog.
Emisije SO2 na nivou regiona su se samo neznatno smanjile od 2018. godine, dok su u 2024. godini ograničenja emisija bila stroža nego prethodnih godina, što je dovelo do još većih neusklađenosti.
Na nivou pojedinačkih postrojenja, najveći emiter bila je elektrana "Nikola Tesla" (TENT) B, odnosno blokovi B1 i B2 sa 76.631 tona, što je manje nego 2023. godine, ali 5,7 puta iznad pojedinačno utvrđenog doprinosa.
Podseća se da je TENT B u 2023. godin bio drugi najveći emiter u regionu, posle Ugljevika u Bosni i Hercegovini.
Postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu B, nakon dozvole za rad u januaru 2023. godine, naredne godine emitovalo je 2,3 puta više tona SO2, nego što NERP dozvoljava, što kako je navedeno, izaziva "ozbiljnu zabrinutost" u vezi sa kvalitetom opreme i njenim radom.
Zagađenje prašinom iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih NERP-om u regionu je bilo dvostruko veće od dozvoljenog u 2024. godini, odnosno 1,9 puta više. Emisije su opale u odnosu na 2023. godinu, ali su ostale slične nivoima iz 2018. godine.
Emisije azotnih oksida su, takođe, premašile dozvoljene i bile 1,4 puta veće od dotvoljenih NERP-om u 2024. godini, u poređenju sa 1,3 puta u 2023. godini.
Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Srbija nastavili su da krše ograničenja za azotne okside, a TENT B je emitovala najviše - 12.418 tona.
"Pored toga, sve članice Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana koje podležu 'opt-out' opciji koja predviđa njihovo zatvaranje nakon dostizanja određenog broja radnih sati, sada krše ovu odredbu – uključujući Srbiju", naveli su iz RERI.
Dodaje se da su termoelektrane "Morava" i "Kolubara" morale biti zatvorene do kraja 2023. godine, ali one i dalje nastavljaju s radom.
Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je brojne postupke protiv ugovornih članica, međutim, to do sada nije bio dovoljan podsticaj za vlade da deluju u skladu sa ovim međunarodnim ugovorom.
Koordinator za energetiku na Balkanu iz mreže CEE Bankwatch Davor Pehčevski rekao je da će za šest meseci, Mehanizam EU za prerkogranično usklađivanje cena ugljenika (CBAM) konačno ograničiti izvoz električne energije iz zemalja Zapadnog Balkana s visokim udelom ugljenika uvođenjem naknada na uvoz u EU.
"To će stare, neefikasne termoelektrane na ugalj učiniti još manje ekonomičnim. Ali balkanske vlade i elektroprivrede deluju nesvesno, kao da imaju sve vreme ovog sveta. Hitno su potrebni jasni, izvodljivi planovi", rekao je on.
Programski direktor RERI Mirko Popović istakao je da je poštovanje osnovnih principa vladavine prava od suštinskog značaja za ispunjavanje obaveza iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i postizanje ciljeva smanjenja zagađenja na Zapadnom Balkanu.
"Nepreduzimanje aktivnosti, kao i do sada je neprihvatljivo. Vlade u regionu treba da preuzmu odgovornost za primenu Direktive o velikim ložištima, a sudski organi da obezbede njenu primenu. Pored toga, od suštinskog je značaja da nacionalni parlamenti budu uključeni u nadzor nad sprovođenjem Ugovora o Energetskoj zajednici, pošto izvršna vlast ne može da nadgleda samu sebe", zaključio je on.
