Ministarstvo:OIE, regionalno povezivanje i energetska efikasnost tri stuba energetske tranzicije

"Veći kapaciteti za balansiranje su neophodni kako bi se omogućila integracija obnovljivih izvora poput vetra i Sunca, s obzirom na to da planiramo da do 2030. godine integrišemo 3,5 GW novih kapaciteta. Za Srbiju, izgradnja revelzibilne hidroelektrane 'Bistrica' predstavlja prioritet. Ovaj projekat će obezbediti fleksibilne kapacitete koji stabilizuju elektroenergetsku mrežu, skladište višak zelene energije i doprinose energetskoj bezbednosti regiona", rekla je ona, saopštilo je ministarstvo.

Dodala je da to nije samo ulaganje u infrastrukturu, već strateški korak ka otpornom i dekarbonizovanom energetskom sistemu.

Vukadinović je kazala da se radi i na povezivanju tržišta i regionalnim ulaganjima u prenosnu infrastrukturu.

"Transbalkanski elektroenergetski koridor je veliki projekat koji omogućava prekogranične tokove električne energije i koji će nas povezati sa Rumunijom, BiH i Crnom Gorom, a do 2028. i sa Italijom. Srbija ima osam suseda i interkonekcija i uz odgovarajuća ulaganja možemo postati energetsko čvorište jugoistočne Evrope", ukazala je ona.

Istakla je da će Srbije graditi i Panonski koridor kako bi ojačala razmenu električne energije sa Mađarskom, sa kojom je, zajedno sa Slovenijom, formirala regionalnu berzu električne energije.

Vukadinović je ukazala da je jednako važno smanjenje potrošnje energije kroz unapređenje energetske efikasnosti.

"Ovo je najbrži i najisplativiji način da smanjimo emisije i troškove, i da povećamo energetsku bezbednost. Bilo da je reč o renoviranju javnih zgrada, podsticajima za domaćinstva, aktivni kupci ili uvođenje minimalnih standard performansi, ulaganje u energetsku efikasnost smanjuje ukupnu potražnju koju postavljamo pred naše energetske sisteme", rekla je ona.

Vukadinović je naglasila da Vlada Srbije podržava odlaganje primene Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM) za najmanje godinu dana kako bi se omogućilo sprovođenje detaljnije procene njegovog uticaja.

"Verujemo da su očekivane koristi od integracije tržišta električne energije znatno veće od potencijalnih posledica neprimene CBAM-a na električnu energiju u EU", zaključila je ona.

Na panelu Svetske banke su učestvovali zamenik ministra energetike i prirodnih resursa Turske Zafer Demirdžan, državna sekretarka Ministarstva energetike Moldavije Karolina Novak i šefica za infrastrukturu za Bliski istok, Centralnu Aziju i Tursku pri Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) Laura Vecvagare.