Australijanski moljac preleće hiljade kilometara orijentišuči se po zvezdama

Jedna vrsta australijskog moljca prati zvezde tokom godišnje migracije - koristeći noćno nebo kao kompas, pokazuje nova studija.

Kada vreme otopli, noćni moljci Bogong lete u velikim jatima 1.000 kilometara da bi se tokom proleća i leta hladili u pećinama pored Australijskih alpa, na jugoistoku te zemlje u čijim ravnicama provode jesen i zimu, gde se vraćaju da se razmnožavaju.

Ptice se rutinski orijentipu po zvezdama, ali noćni leptiri su, koliko se zna, jedini beskičmenjaci koji nalaze put po zvezdama dok lete preko velikih prostranstava.

Naučnici su do tog zaključka došli jer su se dugo pitali kako australijski moljci putuju do mesta na kojem nikada nisu bili.

Prethodna studija je nagovestila da ih možda Zemljino magnetno polje usmerava uz neku vrstu vizuelnog orijentisanja kao vodiča.

Pošto se zvezde pojavljuju u predvidljivim obrascima svake noći, naučnici su pretpostavljali da bi one mogle da pomognu u tome.

Postavili su moljce u simulator koji je imitirao noćno nebo, a blokirao Zemljino magnetno polje, i beležio kuda lete.

Potom su ubacili zvezde i videli kako su moljci reagovali na njih. Kada su zvezde bile u pravom položaju, moljci su lepršali u pravom smeru, ali kada su zvezde bile na nasumičnim mestima, moljci su bili dezorijentisani.

Utvrđeno je i da su se njihove moždane ćelije uzbudile zbig specifične orijentacije noćnog neba, piše u nalazima objavljenim u sredu u časopisu Nejčer (Nature).

"Bio je to veoma čist, impresivni pokazatelj da moljci zaista koriste pogled na noćno nebo kako bi usmeravali svoj let", rekao je naučnik Kenet Loman koji na Univerzitetu Severne Karoline u Čapel Hilu proučava navigaciju životinja, a radio je i na novom istraživanju.

Istraživači još ne znaju koje osobine noćnog neba moljci koriste da bi našli put. To može biti traka svetlosti sa Mlečnog puta, maglina ili nešto sasvim drugo. Šta god da je, izgleda da se insekti oslanjaju na to i na Zemljino magnetno polje da bi napravili svoje putanje.

I druge životinje koriste zvezde kao vodič. Ptice se oslanjaju na to, a izgleda i da insekti balegari kotrljaju svoje kuglice hrane na kratke udaljenosti do gnezda koristeći Mlečni put kao orijentir.

To je impresivan podvig za Bogong moljce čiji je mozak manji od veličine zrna pirinča, rekao je autor studije David Drejer, sa Univerziteta Lund u Švedskoj.

"Neverovatno je da biće sa tako sićušnim mozgom to zaista može da uradi" - da pređe toliku udaljenost, rekao je Drajer.