Hrvatski evroposlanici o proširenju EU: Kandidate ocenjivati zasebno, Srbija nazaduje

Poslanici Evropskog parlamenta (EP) iz Hrvatske ukazali su danas u Strazburu na značaj politike proširenja Evropske unije (EU), ali su ocenili da zemlje kandidati treba da napreduju ka članstvu u skladu sa zaslugama, budući da neke od njih nazaduju u tom procesu, a među njima je i Srbija.

Tokom debate o političkim i institucionalnim implikacijama proširenja EU na plenarnoj sednici u Strazburu, izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula je rekao da je geopolitička situacija u svetu "dobar argument u korist nastavka politike proširenja", ali da "u praksi treba dosledno sprovoditi" Kopenhaške kriterijume - uslove koje svaka zemlja mora da ispuni ako želi da uđe u EU, navodi HINA.

"EU treba da pruži podršku samo stvarnim, a ne fiktivnim reformama i da odmah pozitivno reaguje kada se kriterijumi ispune. Insistiranje na vladavini prava i evropskim vrednostima, ali i na usklađenoj geopolitičkoj orijentaciji, moraju da budu temelji za nastavak politike proširenja", kazao je Picula, evroposlanik Socijaldemokratske partije Hrvatske.

Evroposlanik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Tomislav Sokol je rekao da je proširenje EU opet postalo aktuelno u izmenjenim geopolitičkim okolnostima, ali da zemlje kandidate treba ocenjivati "svaku posebno" i po njihovoj sposobnosti "da usvoje evropske standarde".

"Nažalost, po tom pitanju ne da ne vidimo napredak, nego uglavnom vidimo nazadovanje. Srbija je apsolutno najveći destabilizujući faktor u Jugoistočnoj Europi. Njena hegemonistička politika ugrožava nezavisnost i suverenost okolnih država. Jasno je da takvoj Srbiji danas nije mesto u Evropskoj uniji", kazao je Sokol.

Njegov stranački kolega Davor Ivo Štir (Stier) takođe je rekao da "pristup mora da ostane individualan", navodeći da Srbija ne pokazuje "političku volju" da se pridruži Uniji.

"Rukovodstvo Srbije ne želi da ispunjava evropske kriterijume, naročito u spoljnoj politici. Umesto grandioznih izjava, nerealnih očekivanja i kasnijih frustracija, mnogo je bolje prihvatiti realnost da je Srbija država koja ne želi da se svrsta uz EU", kazao je Štir i dodao da EU mora da osigura da takva politika ne utiče na evropski put drugih zapadnobalkanskih zemalja.

Štir je naveo da Albanija najbrže napreduje u procesu evrointegracija i da treba nastojati da ta zemlja, uz poštovanje kriterijuma, završi pristupne pregovore sa EU pre kraja mandata aktuelnog saziva EP 2029. godine.

O kandidaturi Ukrajine Štir je rekao da bi EU "strateški pogrešila ako ne bi uočila da Ukrajina pokazuje kapacitet za evropske reforme uprkos ratu i da svakodnevno na bojnom polju pokazuje privrženost evropskoj ideji".

Za Moldaviju je rekao da je pokazala "snažnu političku volju", za razliku od Gruzije, čiji je proces pristupanja zbog toga morao da bude zaustavljen.

Još jedan evroposlanik Hrvatske demokratske zajednice, Karlo Resler (Ressler), rekao je da "ruski uticaj, kineske investicije i antievropski regionalni akteri koji ne dele evropske vrednosti, jačaju prisustvo upravo tamo gde Evropa okleva".

"Verodostojnost evropske politike proširenja gradi se upravo kroz čvršće partnerstvo s državama i akterima koji dele težnju prema zajedničkoj budućnosti, ali isto tako i čvršćim politikama prema onima koji podrivaju Evropu i njene vrednosti", naveo je Resler. 

On je kazao da se Severna Makedonija nije približila članstvu u EU uprkos sprovedenim reformama i teškim odlukama što je opisao kao "primer političke nepravde koja potkopava evropski projekat".

"U BiH, pak, vladaju separatističke poruke, s jedne, i nerealne unitarističke ambicije, s druge strane, dok se Crna Gora bori za svoju evropsku i zapadnu orijentaciju", ukazao je Resler.