AP: Kako bez klima uređaja umanjiti posledice vrućine

Sa zvaničnim početkom leta stižu i veliki toplotni talasi, a pojačavaju ih klimatske promene uglavnom zbog sagorevanja fosilnih goriva kao što su ugalj, nafta i prirodni gas, te taj problem neće uskoro nestati.

Vrućina je zdravstveni rizik, posebno za decu, starije i one sa zdravstvenim problemima.

Odgovor na to kako se sačuvati od vrućine zavisi ne samo od temperature, piše američka novinska agencija AP.

Dva indeksa po kojima se treba ravnati objašnjavaju zašto fudbalski stadion u senci na 32 stepena Celzijusa može biti manje rizičan od parka usred grada izloženog suncu u kojem je svega 27 stepeni.

Prvi, najdetaljniji indeks ima oznaku WBGT (The Wet Bulb Globe Temperature) i uključuje temperaturu, vlažnost, oblačnost, ugao pod kojim je Sunce i brzinu vetra. Drugi, "Indeks toplote" (The Heat Index) koji kombinuje temperaturu i vlažnost vazduha, uži je, ali ga je lakše naći u aplikacijama za meteorološke prilike.

Samo na osnovu "Indeksa toplote" Američka meteorološka služba NOAA ima grafikon koji pokazuje koliko može biti opasno dugotrajno izlaganje vrućini. Kada temperatura dostiže 36 stepeni, a vlažnost vazduha 45%, to spada u kategoriju "opasnosti" za produženo izlaganje ili napornu aktivnost.

Prag WBGT nije sasvim tačan za sve ljude, ali nedavna istraživanja ukazuju da čak i neki mladi, zdravi ljudi ne mogu da izdrže sate izloženosti visokoj toploti i vlazi.

Najniže vrednosti tokom noći mogu biti posebno opasan deo toplotnog talasa, rekla je Ešli Vord, direktorka Inovacionog centra za toplotnu politiku na Univerzitetu Djuk i podvukla da je organizmu potreba odmor od vrućine.

Kada temperatura noću ne pada ispod 24 stepena, rekla je ona, počinju poremećaji u organizmu zbog toplote ima i toplotnih udara, povećava se smrtnost.

Ako se ne može rashladiti ceo stan ili kuća, rekla je Vord, treba ohladiti jednu sobu i spavati tamo, tako da se telo odmori za borbu s vrućinom sledećeg dana.

Uređaji koji hlade vazduh isparavanjem mogu pomoći kada je vrućina suva, ali oni povećavaju vlažnost u prostoriji i mogu otežati hlađenje tela. A kada je vlaga velika, treba koristiti samo ventilator.

Ako se nema klima-uređaj, treba naći javna mesta koja ga imaju, uključujući bioskope, tržne centre i biblioteke.

Važno je zaštitu od vrućine imati i na radnom mestu i o tome postoje propisi koje treba naučiti, preporučuje AP, mada primećuje da postoje izazovi da se osigura da se ti propisi zaista primenjuju.

Uz sva ograničenja, najvažnije je naći način da se bude hidriran i da se spusti telesna temperatura. To se može tako da se pije mnogo tečnosti, da se vlaži ili kvasi odeća ili na ruke, stopala, pazuhe i vrat sipa hladna vodu ili stavlja hladna krpa. Prenosivi ručni ventilator ili "prsluk za hlađenje" kojih ima, takođe mogu pomoći.

Ako se vežba, treba izbegavati najtoplije doba dana i poneti više vode nego inače.

Simptomi stanja koje se naziva "toplotna bolest" mogu se razlikovati od osobe do osobe, rekao je Bharat Venkat, direktor Laboratorije za toplotu Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu. Lekovi koje neko uzima ili stanbje organizma takođe mogu otežati regulaciju telesne temperature ili čak i da li primećuje da mu je previše vruće.

Prvi znaci problema su jako znojenje, grčevi u mišićima i glavobolju. Tada treba prestati sa onim što se radi i rashladiti se - na primer, prskajući se hladnom vodom ili nalaženjem klimatiziranog prostora.

Kako nastupa "toplotna iscrpljenost", pojavljuju se novi simptomi, uključujući ubrzani rad srca i vrtoglavicu.

Sledi toplotni udar koji može uključivati zbunjenost, nejasan govor i nesvesticu. Vord je rekao da tada treba pozvati hitnu pomoć.

"Nemojte se stideti da pozovete hitnu pomoć ili odete kod lekara kada mislite da ste možda preterali na vrućini", rekao je on, piše u tekstu agencije AP.