Srbija imala trgovinski suficit sa Nemačkom, prvi put u poslednjih 20 godina
Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke nastavila je da raste uprkos globalnim izazovima, pokazalo je najnovije istraživanje Nemačko-srpske privredne komore (AHK) predstavljeno danas, a prvi put u poslednjih 20 godina, otkako se istraživanje sprovodi, Srbija je u 2024. imala trgovinski suficit sa Nemačkom.
"Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke je prošle godine iznosila devet milijardi evra. Srbija je prošle godine imala suficit u spoljnotrgovinskoj trazmeni sa Nemačkom što se prvi put desilo u poslednjih 20 godina. Malo je zemalja na svetu koje imaju suficit u spoljnotrgovinskoj tazmeni sa nemačkom", kazao je na konferenciji za novinare predsednik AHK komore Milan Grujić.
On je podsetio da više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom zapošljava u Srbiji oko 80.000 radnika.
"Ukupna spoljna trgovina Nemačke sa svetom 2024. godine opala je za 2,6 odsto, ali ukupni rast spoljnotrgovinske razmene između Nemačke i Srbije iznosio je dva odsto. Vrednost srpskog izvoza u Nemačku bila je 4,6 milijardi evra, dok je Nemačka izvezla robu u Srbiju vrednu 4,4 milijarde evra, pa je srpski suficit bio 293 miliona evra", podsetio je Grujić na predstavljnaju istraživanja o privrednom ambijentu, koje je rađeno tokom marta ove godine među kompanijama članicama AHK.
On je naveo da rezultati ovogodišnje ankete, koja je rađena u martu i u kojoj je učestvovalo 21 odsto članica ove organizacije, potvrđuju stabilno poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju.
"Posebno ohrabruje podatak da bi 88 odsto ispitanika ponovo odabralo Srbiju za ulaganja, što je rast u odnosu na prethodnu godinu. To je jasan signal da zajedničkim naporima gradimo predvidivo i konkurentno poslovno okruženje. Ipak, anketa nam takođe jasno pokazuje gde je neophodno dodatno delovati – pristupanje EU i dalje je za većinu kompanija ključno pitanje. Na tom putu, kao i do sada, ostajemo partneri i saveznic"i, poručio je Grujić.
Rezultati ankete, kako je istaknuto, pokazuju da se ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2025. pogoršala, samim tim i očekivanja do kraja ove godine.
Takođe, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao dobro opao je sa prvobitnih 39 odsto u 2024. godini na 34 odsto u ovoj godini.
Istovremeno, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao zadovoljavajuće neznatno je opao, za dva procentna poena.
Procenat kompanija koje su nezadovoljne trenutnim razvojem povećao se sa šest odsto u prošloj, na 13 odsto u ovoj godini.
Ukupna očekivanja kompanija članica jesu smanjena, ali nisu prešla u negativna očekivanja, pokazalo je istraživanje.
Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2025. godini, 31 odsto anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, što je šest odsto manje nego prošle godine.
Nešto više nego prošle godine, 53 odsto kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok 16 odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati, što je šest odsto više nego godinu pre, rečeno je na konferenciji.
Tokom 2025. godine 33 odsto anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, što je sedam procentnih poena manje nego prošle godine.
Takođe, 45 odsto anketiranih kompanija smatra da će nivo investicija ostati nepromenjen, dok isti broj ispitanika kao u 2024. godini smatra da će se nivo investicija smanjiti (22 odsto).
Kako je istaknuto, ovi rezultati pokazuju da Srbija i dalje nudi atraktivne uslove za investitore, ali shodno trenutnim ekonomskim okolnostima i globalnim izazovima, mnogim kompanijama se prioriteti pomeraju i da su u nekim slučajevima planovi za proširenje investicija na čekanju.
Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, 85 ispitanih ispitanih ocenili su proces približavanja EU kao važan i veoma važan, a za poboljšanje poslovnog ambijenta smatraju da je neophodno poraditi na: borbi protiv korupcije i kriminala, evropskim integracijama, unapredjenju pravne sigurnosti i javne uprave, transparentnosti u procesu javnih nabavki, političkoj i društvenoj stabilnosti kao i dostupnost stručne radne snage.
Kompanije su zadovoljne razvojem komunikacione strukture i razvojem infrastrukture u celini, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad, a sistem dualnog stručnog obrazovanja je ponovo istaknut kao pozitivan faktor ove godine.
Kada je u pitanju kreiranje i motivisanje kvalifikovanog kadra, kompanije preduzimaju mere poput uvođenja dodatnih finansijskih stimulacija i povećanja plata iznad tržišnog proseka, proširenja internih obuka, pojačane automatizacije i digitalizacije procesa, kao i proširene saradnje sa obrazovnim institucijama, rečano je na konferenciji.
Kao najveće rizike u poslovanju u 2025. godini, kompanije percipiraju globalne i lokalne privredne i političke okolnosti, nedostatak pravne sigurnosti, smanjenje potražnje za proizvodima i uslugama i povećanje troškova rada.
Uticaj nove ekonomske politike Sjedinjenih Američkih država nije percipiran kao relevantan.
Iz ugla ispitanih kompanija, najveći globalni izazovi u narednih pet godina biće povećanje političkog uticaja na ekonomske prilike, inflacija i monetarna politika te digitalizacija i veštačka inteligencija.
Sajber sigurnost i ograničeno snabdevanje sirovinama i energijom predstavljaju dodatne izazove sa kojima će se kompanije suočavati u narednom periodu.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu.
Ona je navela da je anketa AHK o uslovima poslovanja već godinama važan pokazatelj za nemačke kompanije.
"Ona odražava koliko su bliski ekonomski odnosi Nemačke i Srbije i koliko su nemačke kompanije zadovoljne u Srbiji. Obim trgovinske razmene veći od devet milijardi evra i više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom govore za sebe. Prvi put, Srbija ima i trgovinski suficit sa Nemačkom, što je rezultat rada koji se ovde obavlja", kazala je Konrad.
Podsetila je da je anketa pokazala da je proces pristupanja EU jedan od najvećih izvora nezadovoljstva, kao i borba protiv korupcije.
"Nemačka podržava Srbiju u ovim oblastima delovanja i na njenom putu ka članstvu u EU", rekla je Konrad.
Na koferenciji za medije predstavljeni su i rezultati studije koju je za AHK izradio Centar za visokom ekonomska istraživanja (CEVES) iz Beograda.
Rezultati su pokazali da su, uprkos globalnim ekonomskim izazovima, trgovinski odnosi između Srbije i Nemačke pokazali otpornost i stabilan rast.
Dok se globalna trgovina smanjila za 4,5 odsto u 2023. godini, a ukupna nemačka trgovina pala za 3,3 odsto, bilateralna trgovina Nemačke sa Srbijom porasla je za 11,1 odsto, dostigavši 9,37 milijardi evra.
Ovaj trend rasta se nastavio i u 2024, iako usporenijim tempom od sedam procenata.
Istaknuto je da Nemačka ostaje najvažniji trgovinski partner Srbije, pre svega zahvaljujući strateškom položaju Srbije, njenoj razvijajućoj infrastrukturi i ulozi koju ima kao atraktivna destinacija za near-shoring proizvodnje u uslovima globalnih nestabilnosti.
Osnivač CEVES-a Kori Udovički je izjavila da, iako po veličini i stepenu razvijenosti srpska i nemačka privreda ne mogu da se porede, postoje sličnosti i afiniteti zbog kojih je naša saradnja uvek bila od obostrane koristi, a za Srbiju od izuzetnog značaja.
"Zato verujem da je i sad, kad je Nemačka privreda u restrukturiranju, a Srbija mora da traži novi model rasta, moguće pronaći formule da ta saradnja nastavi da se razvija", ukazala je Udovički.
AHK je deo globalne mreže od 150 kancelarija nemačkih privrednih komora u inostranstvu i delegacija nemačke privrede u 93 države.
Komora aktivno radi na poboljšanju ekonomskih uslova u Srbiji i unapređenju nemačko-srpske trgovine i saradnje u svim privrednim aspektima.
Sa više od 450 članica, AHK predstavlja najveću i jednu od najvažnijih bilateralnih komora u Srbiji.
Cao video materijal pogledajte OVDE.
