Održivost ugrađena u svaki kutak najveće biblioteke u Danskoj

 Od solarne elektrane na krovu, vodenog hlađenja i pametne rasvete, do potpuno automatizovane podzemne garaže, održivost i ušteda energije bili su u fokusu dizajna i izgradnje biblioteke u danskom gradu Arhus.

Ova najveća javna biblioteka u Skandinaviji nalazi se u kulturnom centru Dokk1, osmišljenom da bude javni prostor pristupačan svima. U njemu se pored biblioteke nalaze i servis za građane, pozornica za predstave i koncerte, kafić, igraonica za decu i studio nacionalne televizije.

Kulturni centar u drugom po veličini gradu u Danskoj u kojem je 1998. godine potpisana Arhuska konvencija, napravljen je 2015. u okviru većeg projekta transformacije industrijske luke, vodeći se ciljem Danske o postizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Održivost je bila u centru pažnje kako u arhitektonskom dizajnu, tako i u izboru tehničkih rešenja.

U izgradnji su korišćeni samo prirodni materijali koji mogu da se recikliraju kao što su čelik, staklo, beton i drvo.



Na krovu je instalirano oko 2.500 kvadratnih metara solarnih panela, ali pošto se zgrada nalazi na obali mora, blizu luke, imali su problem sa galebovima koji su prljali panele.

Prateći ideju zgrade budućnosti i modernih tehnologija, rešenje su našli u robotu nalik vuku, koji se kreće po krovu i plaši i rasteruje ptice.

Energetska efikasnost je postignuta korišćenjem morske vode za hlađenje i postavljanjem pametne LED rasvete sa senzorima čija se jačina prilagođava količini svetlosti koja dolazi spolja i koja se gase po izlasku ljudi iz prostorije.

Zgrada je dizajnirana tako da može da se iskoristi što više dnevne prirodne svetlosti, koje u Danskoj nema mnogo, pa je prostor zastakljen sa svih strana sa panoramskim pogledom na zaliv, luku i grad. Takođe, na mnogim mestima napravljeni su krovni prozori sa kapcima koji mogu da se zatvore kada je leti previše sunčano i toplo.



Dokk1 ima i najveći javni automatizovani sistem za parkiranje automobila u Evropi, sa 1.000 parking mesta.

Sistem funkcioniše tako što građani ostave automobil koji lift zatim spušta u garažu ispod zemlje u kojoj se ne koriste svetla, a mašine ga parkiraju i vraćaju kada vlasnik dođe po njega, smanjujući tako potrošnju energije i emisije gasova.



Kod ulaza na parking na plafonu je postavljena umetnička instalacija "Magične pečurke", umanjeni model zamišljenog grada okrenutog naopako. Autori su želeli da prikažu gradove koji "niču kao pečurke" u stvarnom životu, u kojima su zgrade toliko skupe da se koriste samo za finansijske centre i kancelarije i nisu dostupne običnim građanima.

Vraćanje knjiga je takođe automatizovano, pa korisnici samo skeniraju knjigu na automatu koji ih sortira i prenosi do druge prostorije odakle ih bibliotekari vraćaju na mesto.

Inkluzivnost je takođe bila među prioritetima idejnih tvoraca ovog zdanja koji su posetili novinari iz Srbije u okviru projekta "Puls Evrope – medijske posete EU".

Ceo prostor je prilagođen osobama s invaliditetom, šalteri i pultovi su različitih visina, postoje pokretne stepenice i liftovi, zone za slepe, a rastojanje između polica s knjigama je dovoljno široko da mogu da se mimoiđu čovek i invalidska kolica.



Ovaj centar je zamišljen da bude prostor otvoren za sve, mesto okupljanja, kao javni trg sa zidovima, gde ljudi mogu da dođu ne samo da čitaju, nego i da se opuste, popiju kafu, završe neki administrativni posao ili dovedu decu da se igraju.

Tu je takođe i pozornica gde se igraju predstave, održavaju se radionice za decu i roditelje, a u jednom delu je i studio javnog servisa DR odakle se emituju vremenska prognoza i sportski program.

Studio ima staklene zidove, tako da građani mogu da gledaju snimanje uživo, promovišući ideje transparentnosti i demokratije.



U zgradi se nalazi i veliko bronzano zvono, dugačko 7,5 metara i teško oko tri tone, najveće cilindrično zvono na svetu koje zazvoni svaki put kada se u Arhusu rodi beba. 

Zvono je povezano s gradskom bolnicom i aktiviraju ga roditelji pritiskom na dugme i tako obaveštavaju svoje sugrađane o novom životu, jačajući osećaj povezanosti i zajedništva.



U želji da u ceo projekat budu uključena i deca, arhitekte su ih pitale koje životinje ih asociraju na određene zemlje. U skladu s njihovim odgovorima na platou oko zgrade napravljeni su veliki majmun, zmaj, medved i orao koji predstavljaju zemlje na različitim kontinentima na četiri strane sveta. 

Ove skulpture su istovremeno i igrališta, postavljena sa ciljem da deca mogu da "opipaju" i osete umetnost.

Ideja arhitekata je bila da zgrada ne mora da bude lepa, sa puno ukrasa i dekoracije, nego da bude funkcionalna i u skladu s prirodom. Kada se posetioci upoznaju sa svim idejama koje su utkane u ovo zdanje, izgleda im mnogo lepše nego na prvi pogled.