Najsušniji i najtopliji jun u Srbiji u istoriji merenja

U Srbiji je prošli mesec bio najsušniji jun otkad postoje merenja, a u pojedinim gradovima uopšte nije bilo padavina.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) na ukupno osam meteoroloških stanica, u Valjevu, Kragujevcu, Negotinu, Požegi, Kraljevu, Ćupriji, Leskovcu i Kuršumliji, tokom juna nije izmerena niti jedna jedina kap kiše.

Čak i na mestima gde je bilo padavina, one su bile dramatično manje u odnosu na normalu, piše portal Klima101.

"Koliko je ovakvo stanje u ovo doba godine neuobičajeno otkriva sledeći podatak: jun je tipično najkišovitiji mesec u Srbiji tokom kojeg padne 12-13 odsto ukupnih godišnjih padavina, odnosno oko jedne osmine. Mesečna suma padavina u Srbiji kreće se u opsegu od 60 do 120 mm", navodi portal.

Ove godine, umesto tipičnih junskih pljuskova, bila je ekstremna suša.

Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu rekla je za Klima101 da je usled klimatskih promena povećana klimatska varijabilnost.

"Period od juna do avgusta postaje sušniji, a klimatski maksimum padavina pomera se ka ranijim mesecima. Iako iz godine u godinu mogu postojati veće ili manje razlike, tendencija je takva da je jun sve sušniji, zajedno sa julom i avgustom", rekla je Vuković Vimić.

Sedam od deset najsušnijih meseci jun od 1951. do 2025. godine desili su se posle 2000, s tim što je jun ove godine apsolutno rekordan uz manjak padavina od skoro 80 mm u odnosu na normalu (1991-2020).

Protekli mesec ne samo da je bio najsušniji jun u istoriji merenja, već i najtopliji. Mesečni temperaturni rekordi oboreni su 26. juna u Zrenjaninu, Kikindi, Loznici, Velikom Gradištu, Crnom Vrhu, Kuršumliji, Ćupriji i Leskovcu.

Što se tiče svakodnevnog života čoveka, među najugroženijim aspektima je vodosnabdevanje, navodi Vuković Vimić i dodaje da se na tom polju javljaju dvostruki rizici s obzirom na zagađenost vodnih resursa.

Zbog nestašice vode, tokom juna već je proglašena vanredna situacija u Dimitrovgradu i Gadžinom Hanu, gde izvorišta rade na tek 20 odsto kapaciteta.

Iako se problem sa vodosnabdevanjem u Gadžinom Hanu ponavlja iz godine u godinu, ovog puta stanje je ekstremnije: sva 34 sela su bez vode nasuprot uobičajenih šest-sedam.

"Ne smemo nikako zaboraviti ni proizvodnju hrane", istakla je Vuković Vimić. "Ovako jake suše zahvataju skoro sve grane poljoprivrede sa izuzetkom proizvodnje u zatvorenom gde se vrši navodnjavanje. Međutim, i tu je upitno koliko je voda dostupna i da li je sistem za navodnjavanje održiv."

Kada je reč o ratarstvu, u najvećoj opasnosti je kukuruz, ali nisu pošteđene ni soja i šećerna repa.

"Indikativno je i to što je ugrožen suncokret – njegov koren je dubok što znači da je suša zahvatila i dublje slojeve zemljišta", navodi Ana Vuković Vimić. "Ugroženost voćarstva zavisi od lokacije, vrste i opremljenosti voćnjaka sistemima za navodnjavanje. Ali tu je ipak situacija nešto bolja jer su voćnjaci uglavnom zaštićeniji."

Suša utiče i na energetiku, jer hidroelektrane raspolažu znatno manjom količinom vode u akumulacijama, a povrh toga, voda je neophodna i za hlađenje u termoelektranama. S druge strane, s obzirom na visoke temperature, potrošnja struje je povećana.

Kako ističe Vuković Vimić, na udaru suša je i zdravlje zato što opada kvalitet vode i hrane.

"Naposletku dolazimo do zajedničkih efekata nekoliko negativnih posledica suša koji se međusobno pojačavaju", rekla je ona.

U najnaseljenijim gradovima, Beogradu i Novom Sadu, kiša nije padala sve do samog kraja meseca, tačnije do 26. juna.

Prema podacima RHMZ-a, tog dana u Beogradu, zabeleženo je svega 0,1 mm padavina, a u Novom Sadu nešto više, 1,8 mm. U Nišu je 27. juna palo 4,1 mm kiše.

U ova tri grada nije bilo padavina tokom 29 od ukupno 30 junskih dana.

Za jedan dan palo je između 0,1 i 7,1 odsto nekadašnjeg junskog proseka kiše, odnosno do 1.000 puta manje padavina nego što je to uobičajeno za ovo doba godine.

Pre 26. juna, kiša u Beogradu poslednji put pala je 29. maja. Dakle, u najkišovitijem delu godine svedočili smo nizu od 27 uzastopnih dana bez padavina.

Kako pokazuje analiza koju je za inicijativu Pravo na vodu uradio Igor Smolić sa Instituta za fiziku u Beogradu, ovakav niz predstavlja klimatski događaj koji se dešava jednom u 872 godine – pod pretpostavkom da se klimatski obrasci ne menjaju.

Međutim, klima se i menja, Srbija postaje toplija, i to brže od globalnog proseka, pa ono što se nekada nazivalo "ekstremnim", postaje naša nova normala.

Dok se u prošlosti (1961-1990) javljala tek jedna sušna godina tokom jedne decenije, danas (2011-2020) je, prosečno, svaka druga godina sa sušom.

Proteklog meseca, suša je zavladala čitavom teritorijom Srbije u svoja tri različita pojavna oblika na osnovu standardizovanog indeksa padavina (SPI): kao umerena, ekstremna i izuzetna suša, piše Klima101.

Na čak 27 od ukupno 29 stanica sa monitoringom vlažnosti, od Palića do Vranja, suša se javila u svom najozbiljnijem obliku, kao izuzetna suša. Stanje je nešto blaže u Somboru gde je suša ekstremna, a u Sjenici je suša tokom juna bila umerena.

Uprkos tome što je maj ublažio nepovoljnost hidrološke slike, od početka juna, vodostaji na svim rekama u Srbiji su opali.

Zbog toga, RHMZ je 25. juna izdao i prvo hidrološko upozorenje na minimalne proticaje i niske plovidbene nivoe, mesec dana ranije nego prošle godine kada je ono izdato tek krajem jula.

"Po svemu sudeći, prikrada nam se hidrološka suša, često razorniji nastavak one meteorološke kada nema dovoljno padavina. Tada dolazi do dugotrajnog smanjenja proticaja u rekama, kao i smanjenih rezervi vode u jezerima i podzemnim akviferima", piše Klima101.

Ali ma koliko ovaj jun delovao zabrinjavajuće, on bi istovremeno mogao da bude tek najava toplije i sušnije budućnosti našeg podneblja, kada bi čak i lekcije iz geografije mogle da dožive korenite promene.

Kako su generacije unazad učile u školi, Srbija je zemlja pretežno vlažne, odnosno humidne klime. Ipak, pod velikim je znakom pitanja da li će ona to i ostati.

"U uslovima ubrzanih klimatskih promena, dominira abnormalni porast temperature, koji već nije u okviru prirodne varijabilnosti, ali sredinom veka prevazići će sve granice pa će količine padavina koje dobijamo biti nedovoljne", upozorava Vuković Vimić.

Zbog toga, dodaje, raste isparavanje pa će naša klima biti, u proseku, suva sabhumidna. Južni, jugoistočni, istočni i severoistočni delovi zemlje biće čak u polusušnoj klimi, a to znači konstantan problem sa nedostatkom vode. Pošto će u zapadnoj Srbiji klima ostati vlažna, to predstavlja neki vid rezerve za budućnost.

Sa promenom klime dolazi i do promene karakteristika zemljišta, a posledično i vrsta vegetacije koje te predele naseljavaju, navela je Vuković Vimić, istakavši da je od ključnog značaja adaptacija na klimatske promene i da Srbija ulaže u prilagođavanje ne samo na današnju već i na buduću, još topliju i sušniju klimu.