Pred Međunarodnim sudom pravde zahtev 130 zemalja za suzbijanje posledica promena klime

Pre samo desetak godina razgranati korali su se uzdizali visoko s morskog grebena uz obale Vanuatua u Tihom okeanu, poput potopljene šume u kojoj su bila jata riba, a sada je to mesto neprepoznatljivo.

Pošto je ciklon Pam pogodio greben 2015. godine, mulj ostrvskih reka je ugušio polipe koji grade korale, uzastopni cikloni su 2023. godine zdrobili ono što je ostalo, a u decembru 2024. godine zemljotres magnitude 7,3 potresao je morsko dno i pretvorio ga u groblje korala.

Ronioci koji su nadgledali korale kažu da su tada plakali, a plač se sve češće čuje u toj pacifičkoj ostrvskoj zemlji, gde sve jači cikloni, porast nivoa mora i prodor slane vode preoblikuju obale i ugrožava sam život.

Od 1993. godine, nivo mora oko obala Vanuatua rastao je godišnje za šest milimetara - znatno brže od globalnog proseka, a u nekim oblastima je tektonska aktivnost to udvostručila.

U sredu će Vanuatu imati svoj dan u najvišem svetskom sudu: Međunarodni sud pravde izdaće savetodavno mišljenje o tome koje pravne obaveze imaju države da se pozabave klimatskim promenama i sa kakvim posledicama se mogu suočiti ako to ne učine.

Taj slučaj, koji predvodi Vanuatu, a podržava više od 130 država, smatra se potencijalnom prekretnicom u međunarodnom klimatskom pravu.

"Velike zemlje koje zagađuju životnu sredinu samo nastavljaju po starom i ne shvataju klimatsku krizu", rekao je šesnaestogodišnji klimatski aktivista Vepaiamele Trif jedan od inicijatora sudskog podneska.

Mišljenje suda neće biti pravno obavezujuće, ali bi moglo da pomogne u oblikovanju budućih napora da se glavni emiteri zagađenja koje utiče na klimu pozovu na odgovornost i da se obezbedi finansiranje i aktivnosti koje su malim ostrvskim zemljama potrebne da bi se prilagodile ili preživele.

Decenijama su pacifički narodi gledali kako nestaju njihove domovine.

U Tuvaluu, gde je prosečna nadmorska visina samo dva metra, više od trećine stanovništva podnelo je zahtev za klimatsku migraciju u Australiju. Do 2.100. godine, predviđa se da će veliki deo Tuvalua biti pod vodom tokom plime.

U Nauruu je vlada počela da prodaje pasoše bogatim strancima što znači bezvizni pristup desetinama zemalja, u pokušaju da ostvari prihod za moguće preseljenje svog stanovništva zbog rasta nivoa okeana.

"Sporazumi na međunarodnom nivou ne postižu se dovoljno brzo", rekao je Ralf Regenvanu, ministar Vanuatua za klimatske promene. Uz to se ti sporazumi ne sprovode u skladu sa onim što nauka govori da će se desiti, dodao je on.

Vanuatu je već tražio mišljenja drugih međunarodnih sudova i zalaže se za priznavanje ekocida – uništavanja životne sredine, kao zločina pred Međunarodnim krivičnim sudom, rekao je Regenvanu.

U osnovnoj školi Sent Žan D’Ark na ostrvu Vanuatua Efate, učiteljica škole Noelina Tavi provela je dve od poslednje tri godine držeći nastavu u šatoru jer je skromna zgrada škole oštećena ciklonom i zemljotresom, ali kad pada kiša, šator se poplavi i nastave nema dobar deo godine.

U selima ekstremno vreme pogađa najosnovnije: bezbednost hrane. Na ostrvu Nguna, farmer Kaltang Laban je samo mogao da posmatra kako cikloni uništavaju zasade banana, kasave i taroa koji hrane njegovu zajednicu.

"Posle ciklona, mesecima ne bismo imali ništa", rekao je on.

Sada, uz podršku britanske organizacije "Sejv d čildren" (Save the Children), Laban i drugi farmeri imaju skladište konzerviranog voća i povrća, "ali to nema svako selo", rekao je on.

Više od 70 odsto stanovništva Vanuatua živi u selima i zavisi od male, kućne poljoprivredne proizvodnje.

USAID je ove godine smanjio finansiranje inicijative za sakupljanje kišnice u jednom od najudaljenijih delova Vanuatua sklonom suši, rekao je Vomboe Šem, rukovodilac za klimatske promene organizacije "Save the Children Vanuatu". Materijal je već bili isporučen, ali je projekat obustavljen.

Ne može se sve pripisati isključivo klimatskim promenama, rekla je Kristina Šo, izvršna direktorka Društva za nauku o životnoj sredini Vanuatua. Građevinski razvoj obale, tektonsko spuštanje zemljišta, vulkanske erupcije, krčenje šuma i zagađenje takođe doprinose padu ekosistema.

"Životna sredina Vanuatua je prilično krhka po svojoj prirodi, jer je mlada, razdeljena uskim grebenima, ima male količine površinskog sloja zemlje i redovno je pogađaju prirodne katastrofe", rekla je ona. "Moramo razmišljati i o drugim uticajima čoveka na našu životnu sredinu", dodala je.

Šteta nije ograničena samo na kuće, bašte i grebene – ona dopire do mesta za koja se nekada smatralo da su nedodirljiva.

Na ostrvu Pele, starešina sela Amos Kalsont sedi na grobu svog brata, dok talasi udaraju o polomljene  susedne nadgrobne spomenike poluzakopane u pesku. Tokom plime, more je na samo nekoliko koraka od grobova njegovog brata i oca.

Neke kuće i bašte u okolini groblja su već pomerene u unutrašnjost, a prodor slane vode je zagadio primarni izvor vode za piće tog sela. Sada stanovnici razmatraju preseljenje celog sela što bi značilo da napuste zemlju koju su njihovi preci ručno krčili.

Ipak, mnogi u Vanuatuu su odlučni da odbrane zajednicu izgradnjom jačih građevina i nadaju se da će ih svet podržati u tome, a Međunarodni sud pravde već u sredu.