AP: Na robu iz Srbije neke od najviših carina SAD, rok za sporazum ističe

Ekonomija | Izvor: Beta-AP | 24.07.2025 | 13:00

Foto: AP

Za robu uvezenu iz Srbije predsednik SAD Donald Tramp je najavio neke od najviših carina namenjene zemljama sveta, a rok za dogovor o tome ističe idućeg petka, 1. avgusta, piše u tekstu američke agencije AP.

Tramp je poslao pisma i objavio ih na svojoj društvenoj mreži Truth Social, u kojima je naveo veće carine za robu iz zemalja koje ne sklope sporazume sa SAD, dok onima koje uzvrate povećanjem svojih uvoznih carina na američku robu, preti još viša američka carina.

Na robu iz Južne Koreje pri uvozu u SAD carina je utvrđena na 25 odsto, na uvoz iz Mjanmara i Laosa 40 odsto, iz Kambodže i Tajlanda 36 odsto, Srbije i Bangladeša 35 odsto, na robu iz Južne Afrike i Bosne i Hercegovine 30 odsto i Kazahstana, Malezije i Tunisa 25 odsto - prenosi AP spisak zemalja na koje će se od 1. avgusta primeniti najviše američke carinske stope.

Tramp je objavio trgovinske sporazume sa Japanom i nekoliko drugih azijskih zemalja. Ti sporazumi će smanjiti pritisak znatno viših carina na njihov izvoz u Sjedinjene Države.

O sporazumu s jednim od najvećih trgovinskih partnera SAD, Kinom, još se pregovara, a američki ministar finansija Skot Besent kaže da bi izuzetno produžen rok za te pregovore - 12. avgust, mogao biti i duži da bi se dalo više vremena za pregovaranje.

Preliminarni sporazum objavljen u junu otvorio je put Kini da ukine neka ograničenja na izvoz retkih ruda ključnih za visoku tehnologiju i drugu proizvodnju. U maju, SAD su pristale da snize Trampovu carinsku stopu od čak 145 odsto na kinesku robu na 30 odsto, ali samo na 90 dana, dok je Kina pristala da smanji svoju stopu od 125 odsto na američku robu na svega 10 procenata.

To odlaganje od 90 dana je omogućilo kompanijama da požure i pokušaju da uvozom preteknu potencijalno veće carine što je podstaklo kineski izvoz i ublažilo deo pritiska na proizvodni sektor. Ali produžena neizvesnost oko toga šta bi Tramp mogao da uradi po siteku triomesečnog roka je ostavila kompanije u neizvesnosti u pogledu daljih ulaganja u Kinu.

Ostaju visoke carine na uvoz čelika i aluminijuma u SAD, a mnoge druge zemlje, uključujući Južnu Koreju i Tajland, još nisu postigle sporazume.

Generalno, ekonomisti kažu da će carine neizbežno uticati na rast u Aziji i u drugim privredno slabijim zemljama sveta, piše AP.

Tramp i premijer Japana Šigeru Išiba objavili su u sredu sporazum po kojem će SAD uvesti carine od 15 odsto na uvoz robe iz Japana, što je manje od Trampovih predloženih "recipročnih" 25 odsto. To je bilo ogromno olakšanje za proizvođače automobila poput Tojote Motor Korp. i Honde, čije su akcije skočile dvocifrenim brojem u Tokiju.

Tramp je najavio i trgovinske sporazume s Filipinima i Indonezijom. Posle sastanka s filipinskim predsednikom Ferdinandom Markosom - Mlađim Tramp je rekao da će carina na uvoz proizvoda iz njegove zemlje biti podložan carini od 19 odsto, što je za simboličan jedan procenat manje od ranije pretnje carinom od 20 odsto.

Indonezija će se takođe suočiti sa carinom od 19 odsto, dok je Tramp nedavno pretio da će se primenjivati stopa od 32 odsto. Indonezija se obavezala se da će ukinuti skoro sve svoje trgovinske barijere za uvoz američke robe.

Ranije je Tramp najavio da će na izvoz u SAD roba Vijetnama imati carinu od 20 odsto, a dvostruko toliko za robu koja se preko Vijetnama izvozi iz Kine.

Stanje pregovora sa Indijom nije jasno, ali napredak izgleda zavisi od zaštićenog poljoprivrednog sektora te zemlje koja se suočava s carinom od 26 odsto.

Skoro svaka zemlja sveta se od aprila suočila s minimalnom carinom od 10 odsto na svoju robu koja ulazi u SAD, pored drugih sektorskih carina.

Čak i pošto je Tramp povukao pretnju najoštrijim carinama, neizvesnosti i viši troškovi proizvođača i rashodi potrošača povećali su rizike za regionalnu i globalnu ekonomiju, a ekonomisti smanjuju procene privrednog rasta u 2025. godinu i posle nje.

Azijska razvojna banka je u sredu saopštila da je smanjila procenu rasta privreda u zemljama u razvoju, Aziji i Pacifiku, na 4,7 odsto 2025. i 4,6 odsto 2026. godine, što je pad od 0,2 i 0,1 procentnog poena.

Izgledi za taj region mogli bi biti dodatno pomračeni povećavanjem carinskih tarifa i trgovinskim sporovima, navodi se u saopštenju. "Drugi rizici uključuju ratove i geopolitičke tenzije koje bi mogle da poremete globalne lance snabdevanja i povećaju cene energije", kao i pogoršanje stanja na posrnulom tržištu nekretnina u Kini.

Ekonomisti međunarodne banke AMRO su manje optimistični, očekujući rast za Jugoistočnu Aziju i druge velike ekonomije u Aziji od 3,8 odsto 2025. i 3,6 odsto sledeće godine.