Trampove tarife bi mogle da pogode američke fabrike i povećaju troškove

Dok se američki predsednik Donald Tramp sprema da u petak, 1. avgusta, objavi povećanje carina, posledice te njegove politike dolaze u fokus domaćeg proizvodnog sektora koji zavisi od snabdevanja iz inostranstva, a nova analiza ukazuje da bi samo ti troškovi tih fabrika mogli da porastu od dva do 4,5 odsto.

Dok će sama pravna osnova povećanja carina u obliku "hitnog" zakona biti u četvrtak pred Apelacionim sudom SAD, Kris Bengert-Drauns (Chris Bangert-Drowns), istraživač u Vašingtonskom centru za ravnopravni rast i autor analize je rekao da će "mnoge firme imati finansijskih problema".

Objasnio je da bi naizgled male promene u fabrikama s malim maržama profita "mogle dovesti do stagnacije plata i do otpuštanja i zatvaranja pogona" ako troškovi budu neodrživi.

Analiza objavljena danas, ukazuje na probleme za Trampa ako javnosti svoje carinske tarife predstavi kao političku i ekonomsku pobedu, mada su oine samo dokaz da njegov agresivan stil pregovaranja navodi druge države da popuste.

Uspeh Trampove politike zavisi samo od toga da li će Amerikanci postati bogatiji i da li će oživeti privreda što mnogi ekonomisti smatraju kao malo verovatnu posledicu povećavanja carinskih stopa.

Tramp je objavio sporazume sa EU, Japanom, Filipinima, Indonezijom i Velikom Britanijom, na čiju robu će se povećati carina u SAD. Spreman je da uvede carine na robu iz desetina drugih zemalja počev od petka u rasponu od 15 do 50 odsto.

Američka berza je pokazala olakšanje jer carinske stope nisu toliko visoke koliko je Tramp prvobitno pretio u aprilu.

Tramp tvrdi da će carinski prihodi smanjiti budžetski deficit i pomoći otvaranje radnih mesta u domaćim fabrikama, a sve to uz istovremeno umanjivanje rizika od viših cena.

Ali ostaje mogućnost viših cena i sporijeg rasta kada carine budu proradile.

Junsko istraživanje Federalnih rezervi pokazalo je da će kompanije u proseku polovinu svojih carinskih troškova prebaciti na američke potrošače kroz više cene.

Podaci Ministarstva rada pokazuju da su SAD izgubile 14.000 radnih mesta u proizvodnji otkako je Tramp uveo prve carine u aprilu.

Najnovija procena Budžetske laboratorije Univerziteta Jejl je da bi carine dovele do toga da prosečno domaćinstvo izgubi 2.400 dolara godišnje.

U državama Mičigen i Viskonsin gde su rezultati izbora obično neizvesni, više od petine radnih mesta je u kritičnim sektorima proizvodnje, građevinarstva, rudarstva i naftnoj industriji koje su u velikoj meri izložene pčovećanju carine.

Bela kuća tvrdi da će američka preduzeća zahvaljujući novim trgovinskim sporazumima s neki  od država sveta pristupiti novim tržištima. "Oznaka 'Proizvedeno u SAD' će pod predsednikom Trampom ponovo biti dominatna u svetu", rekao je portparol Bele kuće Kuš Desai.