Krkobabić: Na Miholjskim susretima sela - stari zanati ponovo u modi

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je da manifestacija Miholjski susreti sela vraća stare zanate u modu, kao najvredniji, autentični izraz tradicije, običaja i kulturnog identiteta Srbije. 

"U doba masovne industrijske proizvodnje, upravo ti proizvodi, uz ekonomski, turistički i kulturni značaj koji imaju, predstavljaju jedinstven, prepoznatljiv pečat naše tradicije koji smo dužni da negujemo i ostavimo mlađima u nasleđe", rekao je Krkobabić, nakon prošlonedeljnih Miholjskih susreta sela koji su na svojim tezgama, livadama i u Seoskim domovima, pred hiljadama posetilaca, ponovo oživeli neke stare zanate Srbije, saopštilo je danas ministarstvo.

Kako je navedeno, na ovim susretima skoro svake nedelje tokom leta i jeseni, petu godinu zaredom, mogu se videti potkivači, kovači, krojači, rabadžije, opančari, tkači, pletari sve ono što je nekada bio deo svakodnevice, a danas predstavlja tradiciju Srbije.

U selu Sedlare kod Svilajnca, na ovoj manifestaciji, oživljen je jedan od najstarijih kožarskih zanata – sedlarstvo. 

Ukazano je da ime sela svedoči o nekadašnjoj važnosti sedlara, majstora koji su još od srednjeg veka pravili sedla za konje, naročito u vreme kada je konj bila osnovna saobraćajna i ratna sila. 

Podseća se da su u Srbiji sedlari često bili deo grupe zanatlija koji su se zvali sarači i koji su pravili opremu za konje, kajaše, pojaseve i druge kožne predmete.

Predstavnica iz organizacije Miholjskih susreta u opštini Svilajnac Milena Radović rekla je da su sedlari morali dobro da poznaju tehnike šivenja kože, ali i oblikovanja i ukrašavanja. 

"Pravila su se kvalitetna, ukrasna sedla od dobrih komada kože, često sa vezom i metalnim ukrasima jer su nekada to bili ne samo praktični predmeti, već i statusni simboli. Kao podsećanje na taj deo ovdašnje tradicije, na ulazu u teren gde je održana manifestacija, posetioce je dočekala skulptura konja sa sedlom. Takođe smo i u sportska takmičenja i seoske igre pokušali da uvrstimo deo ove tradicije. Jedna od disciplina šaljivih igara za žene, uz nošenje jaja kašikama i trčanje sa loptom između nogu, bila je i bacanje potkovice", rekla je Radović.

Dodaje se da su i susreti u Inđiji, Vrbasu,Čajetini i Svilajncu protekli u znaku konja.

Obe vojvođanske opštine su na programu imale i tamburaše, kao i nastupe folklornih ansambala i neizbežne grumalnluke. 

U Ravnom Selu se 40 ekipa iz Srbije, Mađarske, Francuske i Slovačke takmičilo i u pripremanju jela po izboru, navedeno je u saopštenju.

I drugi deo ovogodišnje čajetinske manifestacije, ovoga puta u selu Tripkova, bio je u znaku konja. 

Na takmičenju fijakerista, birala se najlepša zaprega, najbolja kočija i najlepši konj.

Kako je navedeno, u Kučevu, u selu Rakova Bara, oduševljenje publike izazvao je Filip Ristić koji je u takmičenju snage podigao kamen težak čak 150 kilograma – čime je simbolično uzeo titulu seoskog strongmena. 

U Beloj Palanci se, kako se dodaje, igrao noćni turnir u fudbalu, degustirala se tradicionalna banica, bacao se kamen s ramena, nadvlačio konopac, a na izložbama i štandovima mogle su se videti rukotvorine i zanatski proizvodi.

Iz ministarstva su najavili da se "Miholjski susreti sela" nastavljaju i narednih nedelja, sve do kraja oktobra. 

Narednih dana svi zainteresovani koji leto provode u zemlji mogu da se zabave, okušaju snagu ili pokažu veštine, ali i opuste se uz pesmu, igru i ukusne zalogaje u selima širom Srbije, a na redu su sela Aleksinca, Kragujevca, Pirota, Boljevca, Bečeja i Sente, objavilo je ministarstvo.