Kapaciteti obnovljivih izvora dostigli su fosilna goriva

Globalni kapaciteti obnovljivih izvora energije su 2024. gotovo dostigli fosilne kapacitete, pokazuje novi izveštaj Ujedinjenih nacija u kojem se ocenjuje da se svet nalazi "u unikatnom, presudnom trenutku u istoriji".

Prema izveštaju, koji se poziva na podatke Međunarodne agencije za obnovljive izvore (IRENA), zaključno sa 2024. godinom ukupni globalni kapaciteti fosilnih izvora električne energije su bili 4.548 gigavata, dok su kapaciteti obnovljivih izvora 4.448 GW. 

Samo prošle godine, ukupno je na globalnom nivou instalirano 43 GW novih fosilnih kapaciteta, a u istom periodu ukupno je ugrađeno rekordnih 585 GW novih obnovljivih kapaciteta, prenosi portal Klima101.

To znači da je za svaki novi megavat fosilnih izvora struje, svet tokom 2024. godine ugradio 13,6 megavata obnovljivih kapaciteta. 

U poslednjih deset godina, globalni kapaciteti zasnovani na fosilnim gorivima porasli su za 16 odsto, hidroenergija za 17 odsto, vetar dva i po puta, a solar više od osam puta.

Može se pretpostaviti, piše portal, da su do danas ukupni globalni kapaciteti obnovljivih izvora uveliko veći od kapaciteta fosilnih goriva. 

U pitanju je presedan koji je pre samo nekoliko godina izgledao nedostižno. Kada je potpisan Pariski sporazum, 2015. godine, svetska energetika izgledala je drastično drugačije, a fosilni kapaciteti bili su više nego duplo veći od obnovljivih (3.908 GW naspram 1.849 GW). Tada je dve trećine svetskih obnovljivih izvora činila "stara" hidroenergija.

Ali mada su u novim kapacitetima u poslednjih 10 godina apsolutni šampioni solar i vetar, jedna druga tehnologija zaslužila je krunu kada je u pitanju brzina. 

Naime, baterije, odnosno novi kapaciteti skladištenja porasli su u poslednjih 10 godina preko 40 puta – sa 2 GW na skoro 90 GW. Mada baterije još uvek ne čine značajan udeo globalne energetike, njihova snaga neumoljivo raste, i u godinama koje dolaze one će sve više činiti faktor stabilnosti i sigurnosti elektroenergetskih sistema širom sveta.

Glavni razlog ovako munjevitog rasta čiste energije su pre svega tehnologija i globalno tržište. 

Tehnološki razvoj doveo je do vrlo jasne tržišne slike: kako navodi IRENA, 91 odsto projekata novih kapaciteta obnovljive energije sada je jeftinije od bilo koje fosilne alternative. 

Mada je tzv. globalna nivelisana cena električne energije u poslednjih 10 godina opala i kada je u pitanju ugalj i kada govorimo o solaru i vetru, putanje njihovih cena nisu iste: cena uglja opala je za 24 odsto, cena vetra za 55 odsto a cena solara za čak 68 odsto.

Nije samo stvar u ceni. Novi kapaciteti solara i vetra grade se za između jedne i tri godine (manje od jedne godine za male solarne kapacitete), dok nije neobično da nove gasne ili termoelektrane traže i pet godina za izgradnju. Poređenja radi, nuklearna elektrana zahteva makar 10 do 15 godina od početka projekta do konačne realizacije.

Sve ovo je čisto tehnološko-tržišni ugao: on pokazuje zašto se investitori i države širom sveta okreću obnovljivim izvorima. Ali svaki put kada umesto termoelektrane izgradimo elektranu na obnovljivi izvor kao što je solar ili vetar, mi istovremeno izgrađujemo dugoročne benefite kao što su manje emisije gasova staklene bašte, i mnoge druge.

Primera radi, kako procenjuje IRENA, zbog masovne ugradnje obnovljivih izvora (umesto uglja) Kina je samo 2024. "sprečila" preko 260 milijardi dolara štete od zagađenja vazduha.

Još jedan podatak u izveštaju UN ukazuje na veliku promenu koja se već dogodila u svetskim tržištima: na globalnom nivou, broj radnika u obnovljivim izvorima energije (34,8 miliona) premašio je broj radnika u fosilnim gorivima (32,6 miliona radnika). 

I pored vrtoglavog rasta, brzina novih instalacija obnovljivih izvora još uvek nije dovoljna da ispuni ciljeve postavljene 2023. godine, a koji bi mogli da omoguće zaustavljanje klimatskih promena u skladu sa Pariskim sporazumom.

Istovremeno, obnovljivi izvori su na globalnom nivou izrazito neravnomerno raspoređeni.

Čak 41 odsto globalnih obnovljivih kapaciteta nalazi se u Kini, a 39 odsto u zemljama OECD. Ostatak sveta deli preostalih 20 odsto – Afrika, veliki delovi Azije i Južne Amerike, kao i Balkan i naša neposredna okolina (bez Grčke). Čak je i tih poslednjih 20 odsto koncentrisano, jer je polovina tih kapaciteta u Brazilu i Indiji.

Cena obnovljivih izvora, koja je već godinama u drastičnom opadanju, i koja je ključ ovakve globalne ekspanzije, trenutno se nalazi na udaru političkih sila, konflikta i tarifa, piše u izveštaju UN.