Planine u BIH zbog klimatskih promena umesto zimskih postaju letnji centri
Planinska odmarališta na srednjim nadmorskim visinama u blizini Sarajeva, tradicionalno zavisna od zimskih sportova, polako ali sigurno se menjaju da bi privukla letnje turiste, piše danas američka agencija AP.
"Nekada smo se oslanjali na sneg, ali ne možemo pobeći od činjenice da će snega od sada verovatno biti na nadmorskim visinama iznad 2.500 metara, a naše planine nisu toliko visoke", rekao je Haris Fazlagić, predsednik Turističke organizacije Sarajeva.
Fazlagić smatra da proširenjem letnje ponude planinska odmarališta mogu privući turiste da "pobegnu" od vrućine i visokih cena tradicionalnih odmora na moru, duž jadranske obale Hrvatske i Crne Gore.
Rekao je da je povećanje privlačnosti područja BIH tokom cele godine budućnost turizma, ali je priznao da je to dugoročna strategija.
Godine 2017, posle nekoliko zima sa malo snega, planine Jahorina i Bjelašnica u blizini Sarajeva počele su da proširuju letnju ponudu. Te planine koje su bile domaćin Zimskih olimpijskih igara 1984. godine, visoke su 1.906 i 2.067 metara.
Sada tokom cele godine rade žičare. odakle je pogled živopisan i stalno se dodaju nove planinarske, biciklističke i ATV staze i ture.
"Vreme ovde je fantastično - uopšte nije vruće", rekao je Duško Kurtović, posetilac iz Doboja, dok je prošle nedelje šetao tokom kratkog odmora na Jahorini, prenosi AP.
Kao i drugi posetioci koji su istraživali šumske staze i vozili se žičarama oko Sarajeva, Kurtović je bio obučen za toplo letnje vreme, ali tu temperature obično ostaju između 24 i najviše 30 stepeni Celzijusa.
Takvo vreme je dobrodošla promena za turiste, jer priobalni regioni u Centralnoj i Istočnoj Evropi poslednjih godina imaju sve češće i duže talase vrućine, s temperaturama koje često dostižu 40 stepeni Celzijusa.
Vasilije Knežević koji vodi ture "kvadovima" po najvišim vrhovima Jahorine, napomenuo je da, iako je skijaška sezona bila "mrak" zbog nedostatka snega, "leto je fantastično".
Poslovanje možda raste u planinama Sarajeva, ali je i dalje daleko manje profitabilno od primorskih destinacija u susednoj Hrvatskoj, gde turizam donosi do 20 odsto bruto domaćeg proizvoda, primećuje AP.
Tako se, samo pet sati vožnje od Sarajeva, drevni grad Dubrovnik bori s obiljem turista. Za razliku od svojih bosanskih kolega koji pokušavaju da povećaju broj posetilaca, piše AP, dubrovačke turističke vlasti su fokusirane na upravljanje gužvom, ograničavajući broj turista koji se iskrcavaju sa brodova za krstarenje na 4.000 u bilo kojem trenutku tokom dana i ograničavajući saobraćaj oko Starog grada na lokalne imaoce dozvola za to.
Uprkos ovim ograničenjima i ekstremnim letnjim vrućinama, Dubrovnik je zabeležio skoro dva miliona noćenja u prvih sedam meseci 2025. godine, što je skoro dvostruko više nego u regionu Sarajeva.
Dok klimatske promene vode Bosnu i Hrvatsku ka različitim turističkim strategijama, obe zemlje dele zajednički cilj: da "produže sezonu" i postanu "turistička destinacija tokom cele godine", reči su Aide Hodžić iz Turističke zajednice Dubrovnika, piše AP.
