Ljudi pogrešno procenjuju svoje odluke o suzbijanju promene klime, iznenađenje je posedovanje psa

Studija koju je nedavno objavila Nacionalna akademija nauka otkrila je da kada su zamoljeni da rangiraju šta bi mogli da urade: zamena automobila koji koristi benzin električnim, zajdnička vožnja ili smanjenje bacanja hrane, učesnici nisu bili baš precizni u proceni koliko bi te radnje doprinele klimatskim promenama koje su uglavnom posledica oslobađanja gasova koji zagrevaju atmosferu a potiču od goriva - benzina, nafte i uglja.

"Ljudi preuveličavaju uticaj reciklaže koja u stvari ima mali uticaj, a potcenjuju stvarni, mnogo veći uticaj letenja avionom ili jedenja mesa", rekla je Madalina Vlašćanu, koautorka izveštaja i profesorka Društvenih nauka o životnoj sredini na Univerzitetu Stanford.

Tri najveće pojedinačne radnje koje pomažu klimi, uključujući izbegavanje letova avionom, su odluka da se nema pas i korišćenje obnovljive električne energije, a njih su učesnici ankete najviše potcenili.

S najmanjim uticajem na klimu su prelazak na efikasnije uređaje i zamena sijalica, reciklaža i korišćenje manje energije za pranje odeće. To su bile tri od četiri najviše precenjene akcije po izveštaju.

Vlašćanu je rekla da se marketing više fokusira na reciklažu i korišćenje energetski efikasnih sijalica. nego na to zašto su letovi aviona ili posedovanje pasa relativno loši za klimu, pa su učesnici skloniji da tim psoupcima daju veću težinu.

"Možete videti kako se flaša reciklira. To je vidljivo. Dok su emisije ugljenika nevidljive ljudskom oku. Zato ne povezujemo emisije sa letenjem avionom", rekao je Đijajing Žao koja predaje psihologiju i održivost na Univerzitetu Britanske Kolumbije.

Žao je dodao da je i lakše setiti se postupaka koje češće radimo. "Reciklaža je skoro svakodnevna, dok je letenje avionom ređe. Manje se o tome raspravlja", kazao je on. "Rezultat toga je da ljudi daju veću psihološku težinu reciklaži".

Naravno, postoji i mnogo obmanjujućih informacija. Na primer, neke kompanije ističu reciklažu koju obavljaju, a ne obaveštavaju javnost o zagađenju koje dolazi od njihovog celokupnog poslovanja.

"Bilo je mnogo namerne zabune da bi se podržale politike koje su zaista zastarele", rekla je Brenda Ekvurzel, klimatološkinja iz neprofitne "Unije zabrinutih naučnika".

Psi su veliki mesožderi, a proizvodnja mesa znatno doprinosi klimatskim promenama. To je zato što mnoge domaće životinje koje se gaje radi mesa, pri varenju oslobađaju metan, gas koji doprinosi klimatskim promenama. Govedina je u tome posebno značajna, delom zato što se širom sveta stoka gaji na zemljištu koje je nezakonito iskrčeno. Pošto drveće apsorbuje ugljen-dioksid, najzastupljeniji gas staklene bašte, njihova seča radi uzgoja stoke je dvostruki udarac.

"Ljudi jednostavno ne povezuju kućne ljubimce sa emisijom ugljenika. Ta veza nije jasna ljudima", rekao je Žao koji ima jednog psa i tri zeca.

"Mogu da usvojim 100 zečeva koji neće imati emisije ni blizu emisija psa, jer je moj pas mesožder", kazao je on.

Vlasnik kućnog ljubimca koji jede meso može smanjiti svoj uticaj tražeći hranu napravljenu od izvora koji nisu govedina. Žao, na primer, pokušava da minimizira ugljenični otisak svog psa hraneći ga proteinima sa manje ugljenično intenzivnih izvora, uključujući morske plodove i ćuretinu.

Avioni emituju mnogo ugljen-dioksida i azotnih oksida, takođe gasova staklene bašte. Pored toga, avioni emituju kondenzacione tragove, odnosno tragove pare koji sprečavaju gasove koji zagrevaju planetu da izlaze u svemir. Let ekonomske klase u oba smera avionom boing 737 od Njujorka do Los Anđelesa proizvodi 600 kilograma emisije gasova po putniku, po podacima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, agencije Ujedinjenih nacija.

Preskakanje samo jednog leta štedi otprilike onoliko ugljenika koliko i odustajanje od jedenja svih vrsta mesa godišnje ili život bez automobila duže od tri meseca, prema procenama UN.

Prelazak na energiju koja dolazi iz obnovljivih izvora, kao što su solarna i energija vetra, ima veliki pozitivan uticaj jer takvi izvori ne emituju gasove staklene bašte. Neke od najvećih klimatskih odluka koje pojedinci mogu doneti uključuju način grejanja i hlađenja svojih domova i vrste prevoza koje koriste. Prelazak na obnovljive izvore energije smanjuje taj uticaj.

Reciklaža je efikasna u smanjenju otpada koji završava na deponijama, ali je njen uticaj na klimu relativno mali jer se transport, prerada i ponovna namena reciklažnih materijala obično oslanjaju na fosilna goriva. Pored toga, manje od 10% plastike se zapravo reciklira, po Agenciji za zaštitu životne sredine.

Druge odluke sa precenjenim uticajem, uključujući pranje odeće u hladnoj vodi i prelazak na efikasnije sijalice, relativno su manje važne. To je zato što ti uređaji imaju relativno mali uticaj u poređenju sa drugim stvarima, kao što su letovi avionima i hrana za pse, tako da njihovo poboljšanje, iako korisno, ima mnogo ograničeniji uticaj.

Stručnjaci kažu da je dostupnost pravih informacija najbolji način za borbu protiv sklonosti ljudi da pogrešno procenjuje odluke povezane s klimom. Žao je rekao da su ljudi ipak precizniji u procenama nego što su bili pre 10 ili 20 godina jer je sada više informacija o tome.

Studija potkrepljuje tu hipotezu. Pošto su učesnici završili rangiranjeznačaja svojih postupaka, i istraživači su ispravili njihove greške, te su anketirani promenili aktivnosti za koje su rekli da će ih preduzeti da bi pomogli planeti.

"Ljudi uče iz ovih intervencija", rekla je Vlašćanu koja se uverila da su "ljudi, pošto nauče, spremniji da se obavežu na aktivnosti koje zapravo imaju povoljan uticaj na klimu".