I Hrvatska sve toplija

Prosečna godišnja temperatura vazduha u Hrvatskoj se od druge polovine 20. veka stalno povećava i potvrđuje predviđanja klimatskih modela o rastu za 2-2,4 stepena do 2070, no ima načina da se ublaže najteže posledice klimatskih promena, smatraju hrvatski klimatolozi.

Zagrevanje se beleži u svim godišnjim dobima, ali je najizraženije leti. Porast nije zahvatio samo prosečne vrednosti, nego su povećane i najniže i najviše dnevne temperature vazduha, prenosi agencija HINA.

Leti su sve češći i topli i vrući dani, ali i tople noći, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni Celzijusa, kaže se u izveštaju Sare Ivasić iz Odeljenja za klimatske promene i biometeorologiju DHMZ-a.

U kontinentalnoj Hrvatskoj tokom 1990-ih godina gotovo da i nije bilo toplih noći, dok ih poslednjih desetak godina, koje su ujedno među najtoplijima u svetu otkad postoje merenja, ima i do deset svake godine.

Na područjima uz Jadran taj broj je još veći. U Dubrovniku i Splitu čak 91 odsto noći u tri letnja meseca 2004. klasifikovane su kao tople noći. Nekad retki, neuobičajeno topli letni dani i noći, danas su postali redovni.

Po umerenom scenariju rasta emisija "gasova staklene bašte" (RCP4.5), Hrvatska će od 2041. do 2070. imati znatno toplija leta nego od 1981. do 2010. godine.

Na područjima uz Jadran i u središnjoj i istočnoj Hrvatskoj očekuje se porast letnjih maksimalnih temperatura u iznosu od 2,0 do 2,2 stepena, dok je projektovani porast za planinsku Hrvatsku i unutrašnjost Istre između 2,2 i 2,4 stepena.

"To znači da bi u današnjoj klimi dan s maksimalnom temperaturom od 33 stepena koji doživljavamo kao vruć, u budućnosti bio bliže 35 stepeni što bi bila uobičajena pojava", očekuje Sara Ivasić.

Središnja Hrvatska mogla bi imati 7,5 do 10 dodatnih toplih dana svakog leta. U unutrašnjosti Dalmacije očekuje se pet do 10 toplih dana više, a uz obalu taj porast bi iznosio od 10 do 17,5 dana.

I noći će postati toplije. Broj toplih noći mogao bi porasti za oko 22 odsto na područjima uz Jadran i za 20 do 22 odsto u središnjoj Hrvatskoj.

"Povećanje broja toplih noći dovodi do smanjenja mogućnosti noćnog osveženja i kvalitetnog sna, što stvara sve veći toplotni stres i za ljude i za prirodu", ukazala je klimatologškinja DHMZ.

Topli dani u klimatskim projekcijama definišu se kao dani kada se najviša dnevna temperatura zraka dostigne ili pređe prag od 25 stepeni. Tople noći su noći kada se temperatura ne spusti ispod određenog praga.

Na toplotni stres u gradovima dodatno utiče učinak "urbanog toplotnog otoka", dakle ne samo vremenske prilike, nego i materijal u gradovima, saobraćaj, rad uređaja za klimatizaciju. Površine poput betona i asfalta danju upijaju Sunčevo zračenje, a noću ga polako otpuštaju u atmosferu. Vozila ispuštaju gasove koji sami po sebi zagrevaju atmosferu, i toplotu, dok uređaji za klimatizaciju višak toplote iz zatvorenog prostora izbacuju na ulice. Zbog toga gradovi mogu biti i do 10 stepeni topliji od okolnog područja, što noći čini još težim i opterećuje zdravlje gradskih stanovnika.

Klimatske projekcije pokazuju da će se u Hrvatskoj promeniti i količina i sezonski raspored padavina. Leti će biti manje kiše gotovo svuda, a najveće smanjenje, od 15 do 20 posto, očekuje se u primorju, središnjoj Dalmaciji i planinskoj Hrvatskoj.

Manja količina padavina tokom leta znači više suvih dana. Njihov broj mogao bi porasti posebno u planinama i u unutrašnjosti Dalmacije za pet do 7,5 odsto godišnje. Stoga je verovatno da će biti češća sušna leta, s dužim razdobljima bez kiše.

U poljoprivredi porast temperature vazduha može produžiti sezonu rasta biljaka i povećati akumulaciju toplote, no nedostatak padavina leti mogao bi ugrožavati prinose tradicionalnih kultura. Takođe, porast temperature tla i trajanje visoke zagrejanosti tla dodatno pojačavaju isparavanje kojim se gubi voda iz tla.

Izgledan je i daljnji porast rizika od šumskih požara i u Dalmaciji, i u kontinentalnim delovima zemlje.

Sve bi to moglo smanjiti privlačnost vrhunca turističke sezone, pa bi proleće i jesen mogli postati privlačniji periodi za odmor i aktivnosti napolju.

"Promjene koje predviđaju klimatski modeli - toplija leta, češće tople noći, manjak padavina leti uz učestalije suše, nisu više scenario daleke budućnosti. To je proces koji je već počeo. Naše društvo trebaće da se prilagodi novim klimatskim uslovima, uz modernizaciju poljoprivrede i uspostavljanje sistema navodnjavanja, efikasnije upravljanje vodnim resursima, sve do primene rešenja za ublažavanje učinka toplotnih talasa u gradovima", ističe Sara Ivasić.

Ona naglašava da izazovi nisu mali, ali da pravovremeno delovanje uz smanjenje emisija "gasova staklene bašte" i ulaganje u prilagođavanje može ublažiti najteže posledice klimatskih promena i omogućiti da se na održiv način iskoriste i prednosti, poput produženja turističke sezone u proleće i jesen.