"Čini mi se da Srbija u poslednjih ne samo mesec dva nego i duže živi u uslovima vanrednog stanja. Ona nije proglašeno, ali kako vreme odmiče, svi protagonisti svojim postupanjima pokazuju da je Srbija u situaciji u kojoj neki standardni mehanizmi, koji u demokratijama pomažu da se reše unutarnji konflikti, ne postoje", kazao je Picula za N1 Zagreb.
Evroparlamentarac je rekao da je to vrsta "institucionalne začepljenosti".
"U Srbiji to već mesecima i duže ne funkcioniše. Reč je o ozbiljnoj eskalaciji nasilja koja je, imam osećaj, počela nakon masovnog skupa 18. juna, kada je režim Aleksandra Vučića skinuo rukavice i počeo da koristi silu u većoj meri, nije da to nije radio i ranije", istakao je.
Picula je izneo i svoj najveći strah kada je u pitanju eskalacija nasilja u Srbiji.
"Ja se pribojavam 17. žrtve. Govorimo o 16 ljudi koji su 1. novembra prošle godine izgubili život padom nadstrešnice. Ako ovi sukobi dovedu do nove žrtve, može se govoriti o još većoj eskalaciji koja može biti kobna".
Na pitanje kakav je odnos Evropske unije (EU) prema Vučiću, Picula je rekao da "EU ovog trenutka nema motiva ili kapaciteta da se drugačije odnosi prema malignom režimu Aleksandra Vučića".
"Za razliku od Ukrajine, nedostaje komponenta zajedništva u EU koja bi predstavljala pritisak koji bi doveo do kompromisa i možda izlaska na izbore. Evropski parlament je tu vrlo usamljena institucija u arhipelagu evropskih institucija koja je jako kritična prema Srbiji".
Na pitanje s kime se onda može razgovarati u Srbiji trenutno, Picula je rekao da "to veoma kompleksna situacija i teško je dati jednoznačan odgovor”.
”Bilo bi dobro da u Srbiji razgovaraju međusobno. Da se osigura mirna tranzicija, da se pronađe kompromisni mehanizam kako doći do izbora. Međutim, problem je u tome što se izbori u Srbiji događaju relativno često. Vučić je pribegavao izborima svaki put kada bi procenio da može steći dodatni legitimitet".
Istakao je i da "treba tu biti potpuno jasan i reći da u Srbiji sve ono što je protiv Vučića nije istovremeno nužno i za Evropu" i da tu postoji "jedna heterogenost koja komplikuje situaciju".
On tvrdi da još uvek ne postoji ujedinjeni front u EU koji će napraviti pravi pritisak na predsednika Srbije.
"Ja sam najvidljivije ime što se tiče odnosa Evropskog parlamenta i Srbije, ali postoji jedan veliki deo kolega koji je zainteresovan da da svoj doprinos pre svega u analizi, ali i u pritisku. Ali očigledno ne uspevamo postići kritičnu masu kako bi se stanje, osim evidentiranja, pretvorilo u neku vrstu ozbiljnog pritiska", rekao je Picula.
On je naveo da će uvek zastupati tezu da o vlasti u Srbiji odlučuju isključivo građani Srbije, niko drugi.
"Međutim, zadovoljava li ta vlast evropske kriterijume kako bi država postala članica EU, o tome odlučuje Evropska unija. Dakle, mi radimo svoj deo posla, ali ne postoji koherentnost. Postoje tu materijalni interesi, ali možda postoje i politički obziri, nemojte zaboraviti da su srpski naprednjaci pridruženi članovi Evropske narodne stranke", zaključio je Picula.
Picula ju juče za Nova TV izjavio da niko od relevantnih političkih faktora u EU više nema nikakvu iluziju o tome ko je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i o kom tipu vlasti se radi, uz ocenu da Srbija u ovakvom stanju ne može postati članica EU.
