NZZ: Odnosi Kijeva i Budimpešte na najnižim granama zbog napada na naftovod

Ukrajinski napad dronovima na ruske naftovode srozao je odnose Kijeva i Budimpešte na najnižu tačku, Mađarska tvrdi da je to napad na njenu energetsku bezbednost i zajedno sa Slovačkom je zatražila od Evropske unije da primora Ukrajinu da obustavi napade, piše Noje cirher cajtung (NZZ).

Švajcarski dnevnik prenosi procenu agencije Rojters da su napadi privremeno smanjili za 17 odsto ruske kapacitete za preradu nafte, i da su cene goriva u Rusiji značajno porasle. 

Sa druge strane, piše NZZ, cilj napada je i da se smanje izvozni potencijali Rusije koja, bez obzira na zapadne sankcije, i dalje prihodima od izvoza nafte i gasa puni četvrtinu budžeta, a time i jača svoje kapacitete da vodi rat.

List piše da su nedavni napadi ukrajinskih dronova na ruski naftovod družba izazvali zlonamerne komentare Mađarske i Slovačke koje su se obratile i Evropskoj komisiji da utiče na prestanak napada. 

"Te dve zemlje centralno-istočne Evrope su poslednje članice EU koje, uprkos sankcijama, uvoze naftu iz Rusije. Posle napada, nekoliko dana kroz cevi nije tekla nafta. Posle najnovijeg napada, prošlog četvrtka, prekid i dalje traje", piše NZZ. 

"Jedna novinarka pitala je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da li ti napadi jačaju poziciju Kijeva u odnosu na Budimpeštu, na primer u pogledu veta koji Mađarska ulaže na početak pristupnih pregovora EU sa Ukrajinom. Zelenski je zagonetno odgovorio da je opstanak prijateljstva u rukama Mađarske," piše NZZ.

Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je zatim reagovao izjavom da je reč o nedopustivom pokušaju zastrašivanja i napadu na mađarski suverenitet, na šta mu je ukrajinski kolega Andri Sibiha odgovorio da nije na Sijartu da deli savet ukrajinskom predsedniku, i da Mađarska treba da diverzifikuje svoje snabdevanje energentima i prekine zavinost od Rusije, piše NZZ.

Umešao se i poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, koji je, piše NZZ, Mađarskoj poručio da od Evropljana ne može da očekuje više solidarnosti nago što ona sama pokazuje, aludirajući na to što je Mađarska puno puta blokirala, ili usporavala konsenzus u EU oko odgovora Rusiji na agresiju na Ukrajinu.

NZZ piše da zavisnost Mađarske u Slovačke od ruske nafte iznosi vrlo visokih više od 80 odsto, a da je taj udeo popsle napada na Ukrajinu još i porastao. Navodi se i da obe zemlje raspolažu rezervama za 90 dana i bez problema mogu da prebrode privremeni prekid isporuka. 

Uz to, Mađarska ima i alternativu naftovodu družba, naftovod janaf koji vodi do jadranske obale u Hrvatskoj, piše NZZ, dodajući da su primedbe Mađarske da bi to zahtevalo komplikovano prilagođvanje zbog kapaciteta i drugačijih tipova nafte, problemi koji su prema oceni stručnjaka lako rešivi.

"Pravi razlog za mađarsko ustrajavanje na ruskoj nafti je, prema mađarskom opozicionom portalu Telex, finansijske prirode. Zahvaljujući ruskim popustima od početka napada na Ukrajinu pa do marta 2025. godine mađarska je uvezla naftu za 2,1 milijardu švajcarskih franaka ispod tržišne cene. Od dela toga su zbog nižih cena profitirali potrošači, ostatak se kao vanredni porez ulio u budžet. Uoči izbora sledeće godine (mađarski premijer) Viktor Orban ne želi da se odrekne ni jednog, ni drugog", piše NZZ.