Za brži razvoj prozjumera treba ukloniti administrativne prepreke i ubrzati proces priključenja

Sve više domaćinstava i preduzeća u Srbiji odlučuje se da postane kupac-proizvođač električne energije pre svega zbog uštede na računima i smanjenja zagađenja, ali potrebno je ukloniti administrativne prepreke i ubrzati proces priključenja da bi građani lakše postajali prozjumeri.

Nova studija o prozjumerima, predstavljena u podkastu Elektrifikacija 2.0. Centra za unapređenje životne sredine, nudi preporuke i mere za rešavanje izazova s kojima se prozjumeri u Srbiji suočavaju.

Koautorka studije Jelena Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu izjavila je u podkastu da razvoj prozjumera u Srbiji otežavaju regulatorni, institucionalni, ekonomski, društveni i tehnički izazovi.

To uključuje neusklađen i restriktivan pravni okvir, komplikovane administrativne procedure, nedostatak podrške i koordinacije među nadležnim institucijama, visoke početne troškove i ograničen pristup subvencijama, nisku svest i otpor građana, kao i zastarelu infrastrukturu i nedovoljnu digitalizaciju sistema.

Stojković Terzić je rekla da izazova ima mnogo, ali da oni predstavljaju i priliku da se na brojne načine, korak po korak, unapredi rad sistema i omogući većem broju građana da se uključe u proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

Studija predlaže da se u narednom periodu uklone administrativne prepreke i ubrza proces priključenja, kako bi građani lakše postajali prozjumeri.

Poseban akcenat je na digitalizaciji kroz centralizovanu elektronsku platformu, povećanje dozvoljene snage solarnih elektrana, kao i na produženju postojećih podsticajnih mera poput neto merenja i optimizaciji subvencija.

U narednim godinama neophodna je modernizacija distributivne mreže, uvođenje novih modela za otkup viškova električne energije i postavljanje pametnih brojila, što bi građanima omogućilo veću sigurnost i kontrolu.

Dugoročno, preporuke se odnose na razvoj kapaciteta za skladištenje energije, uključivanje prozjumera u balansiranje mreže i osiguravanje da energetska tranzicija bude pravedna, tako da i najugroženiji građani imaju koristi od novih rešenja.

"Glavni cilj studije je bio da vidimo dokle smo stigli - koji su izazovi i koje su dobre strane koje treba da iskoristimo, ali i da damo konkretne preporuke i mere, kako da povećamo broj prozjumera, a da njihov razvoj bude održiv i bezbedan za elektroenergetski sistem," naglasila je Stojković Terzić.

Ona je ukazala da višestruke koristi modela proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe – decentralizacija proizvodnje, veća sigurnost snabdevanja i stabilizacija cena.

"Građani postaju proizvođači, smanjuju svoje račune i direktno učestvuju na tržištu energije", rekla je Stojković Terzić.

Ona je istakla da energetska tranzicija već počela, a da je na institucijama, inženjerima, civilnom društvu i građanima da odluče da li će biti proaktivni i raditi u skladu sa tim ili će, u suprotnom, ostati u zaostatku.