Novi zakon o izvršenju ne garantuje svima zaštitu stana od prinudne prodaje

Foto: BETA/Milos Miskov

Građani koji imaju bilo kakva dugovanja, bilo prema bankama, ili prema komunalnim preduzećima, moraju pažljivo pročitati predlog Zakona o izvršenju i obezbeđenju jer se zaštita od prinudne prodaje stana kao jedine nekretnine odnosi samo na one koji ispune pet vrlo strogih kriterijuma, preneo je danas portal Danasa.

Prema predloženim izmenama i dopunama tog zakona nepokretnost ne može biti prodata u izvršnom postupku samo ako se ispuni pet uslova, a prvi je da je reč o stanu, kao jedinoj nepokretnosti izvršnog dužnika.

Zatim, stan se ne može prinudno prodati ako dužnik ima prebivalište najmanje pet godina pre podnošenja predloga za izvršenje, ako ta adresa nije "pasivizirana" i ako je stan, površine do 60 kvadratnih metara.

Jedan od kriterijuma je da stan ne može da se proda ako glavnica potraživanja koje se namiruje ne prelazi polovinu tržišne vrednosti nepokretnosti, utvrđene u skladu sa aktom jedinice lokalne samouprave.

Uslov je i da dužnik u periodu od tri godine pre dana podnošenja predloga za izvršenje nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Ostalo je nejasno, naveo je Danas, da li zakon štiti i one koji duguju banci za stambeni kredit.
Pojedini stručnjaci su ocenili da predloženi zakon ne štiti građane koji duguju bankama za stambene kredite, drugi tvrde da zakon ne precizira tačno na koje vrste potraživanja se odnosi, te da se eventualno može primeniti i na stambene zajmove ako je dužnik u javnoj ili zakonski overenoj ispravi dao saglasnost da se naplata može sprovesti preko njegove nekretnine.

Drugim rečima, to znači da su banke ovom odredbom zaštićene, pa bi dugovi za stambene kredite mogli ostati van ove zakonske zaštite.

Ivan Zlatić iz Združene akcije "Krov nad glavom" ocenio je da predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju neće doneti suštinsku zaštitu prava na dom, većini građana.

Zaštita koju zakon nudi je, prema njegovim rečima, vrlo ograničena i da bi, prema dosadašnjem iskustvu njihove organizacije, mali broj ljudi bio obuhvaćen ovim izmenama čak i da su one važile u prethodnih osam godina jer smatra, tumačeći predlog zakona, da se zaštita prava na jedini dom ne odnosi na stambene kredite.

Prema njegovom tumačenju ovog zakona, zakon štiti samo ako je nepokretnost u potpunosti u vlasništvu dužnika i ako se radi o njegovoj jedinoj nekretnini.

"Ako stan otplaćujete kreditom, dokle god je u vlasništvu banke, ova zaštita se ne primenjuje", rekao je Zlatić.

Posebno problematičnim smatra odredbu da dužnik mora biti prijavljen na toj adresi najmanje pet godina da bi stan bio zaštićen jer "ljudi često privremeno odlaze zbog posla u drugo mesto ili inostranstvo i tada im prebivalište može biti zamrznuto".

Na pitanje da li se Srbija izmenama i dopunama ovog zakona uskladila sa evropskim zakonima, Zlatić odgovara da se "Krov nad glavom" ne oslanja previše na evropsku praksu, jer smatra da ona nije primenljiva u uslovima u kojima građani Srbije žive.

Pravnik Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva", Jovan Ristić ocenio je da predloženi zakon o izvršenju ne pravi razliku između vrsta dugova, što znači da bi, bar u teoriji, mogao da se odnosi i na dugovanja po osnovu stambenih kredita.

"Zakon ne kaže direktno da se stambeni krediti isključuju, što znači da bi oni mogli biti obuhvaćeni zaštitom. Međutim, postoji jedna ozbiljna prepreka – član 151d, koji kaže da ako je dužnik dao saglasnost da se naplata može sprovesti nad stanom, ta zaštita ne važi, a banke upravo takvu klauzulu gotovo uvek unose u ugovore o kreditu", rekao je Ristić.

On naglašava da će banke, verovatno koristiti ovu odredbu da se zaštite i da neće odobravati kredite bez takve saglasnosti.

"Koliko god da se zalažem na pravo za krov na glavom, isto tako mora da postoji neka odgovornost. Imajte u vidu jednu stvar: neko vam daje kredit, vi ga ne plaćate, a hoćete da ostanete u stanu. Ne možete uzeti stan na kredit, prestati da plaćate, a očekivati da vas zakon štiti bez izuzetka", naveo je Ristić.