Organizovani kriminal u svetu cveta zbog sve slabije saradnje među državama

Bivši šef Interpola Jirgen Štok ocenio je da je organizovani kriminal postao globalno najveća pretnja za bezbednost država, uključujući i Evropu, i da su globalna nestabilnost, slabija saradnja među državama i nove tehnologije doprinele da je on u celom svetu postao opasniji, moćniji i uticajniji.

Nemac Štok, koji je bio generalni sekretar Interpola od 2014. do 2024. godine, rekao je za portal table.media da ratovi, konflikti i unilateralni potezi država ugrožavaju globalnu bezbednost i mimo vojnih opasnosti. "Nijedna država se toj pretnji ne može sama odupreti", naglasio je nekadašnji šef Interpola. 

Istovremeno, porast broja autoritarnih režima u svetu i manja saradnja među državama otežavaju situaciju. Nestabilnost koja ide uporedo sa napadom Rusije na Ukrajinu i ratom u Gazi, pomaže kriminalnim strukturama da se šire, rekao je Štok, navodeći kao primer trgovinu oružjem, ekološki kriminal, trgovinu ljudima i krijumčarenje ljudi. 

"Najpopasnije grupe organizovanog kriminala sve se više diverzifikuju, u bezbednosnim krugovima to se naziva poli-kriminal, a svoje ciljeve postižu brutalnom silom i infiltracijom u privatni sektor i državnu upravu", rekao je Štok.

Posebnu opasnost, prema njegovim rečima, predstavlja kriminal koji se oslanja na tehnologiju i koji napada kritičnu infrastrukturu, pa svet kao nikada ranije živi u konstantnom stanju sajber-kriminala. Štok je dodao da ga zabrinjava i to što se u kontekstu tehnološke utakmice na tržište izbacuju proizvodi veštačke inteligencije čije se posledice na međunarodni kriminal još ne mogu proceniti.

"Mi (Interpol) moramo da se držimo podalje od kontroverznih političkih tema. Umetnost saradnje sa 196 članica Interpola sastoji se u tome da se obezbedi postojanje pravila, zasnovanih na Deklaraciji o ljudskim pravima i standardima zaštite podataka", rekao je Štok.

Interpol insistira na poštovanju tih pravila, a da bi se članice ubedile da im je potreban snažan Interpol, neophodno je, prema njegovim rečima, puno diplomatije iza zatvorenih vrata, puno poverenja i razmena osetljivih podataka. 

Dodao je da organizovane kriminalne strukture jako dobro prepoznaju slabosti u međunarodnoj policijskoj saradnji i znaju kako da ih iskoriste.

On je ocenio da je ipak i sam Interpol delom odgovoran za nepoverenje koje prema njemu vlada, zbog kontroverznog načina finansiranja. 

Štok je rekao da je, nakon što je 2011. svetska policijska organzacija finansirana isključivo članarinama država članica, njegov prethodnik stvorio novi model, po kojem su više od četvrtine budžeta punili farmaceutski koncerni, FIFA, ili kompanije poput Filip Morisa, što je postavilo i određene granice nezavisnosti Interpolovih istraga.

Nakon što je izabran, Štok je, prema sopstvenim rečima, donekle preokrenuo takav model, smanjen je udeo privatnog finansiranja i povećane su članarine koje sada ponovo čine najveći deo budžeta. Ipak, određene sumnje u nezavisnost Interpola opstale su i do danas, rekao je Štok.