Veliki sukobi Francuza sa policijom, uz blokade i paljenje vatre protiv odluka Vlade

Demonstranti su danas u Parizu i drugim delovima Francuske blokirali puteve i palili vatre uprkos rafalima suzavca, vršeći time pritisak na predsednika države Emanuela Makrona, pa su prvi dan novog premijera Sebastijana Lekornua pretvorili u vatreno krštenje za njega.

Na stotine ljudi su uhapšene tokom demonstracija protiv Makrona, mera štednja i drugih odluka Vlade. Sukobi su se proširili na velike i male gradove u Francuskoj

Grupe demonstranata koje su više puta pokušavale da blokiraju parisku obilaznicu rasterala je policija upotrebom suzavca.

Na drugim mestima Parizu, demonstranti su gomilali kante za smeće i bacali šta su stigli na policajce. Vatrogasci su pozvani na mesto požara u restoranu u naselju Šatle u centru grada, gde su se okupile hiljade demonstranata.

Vlada je saopštila da je policija izvršila 473 hapšenja širom zemlje, uključujući 203 u Parizu, da je bilo 339 pritvorenih, a i da je 13 policajaca lakše povređeno.

Izbrojano je 812 protestnih akcija širom zemlje - 550 skupova, 262 blokade i 267 požara na ulicama. Upozoreno je da napetosti rastu u Renu, Nantu i Parizu pošto su policajci tamo napadnuti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je procenilo izlaznost na 175.000 ljudi, dok je sindikat CGT, jedna od najvećih francuskih radničkih konfederacija, izneo podatak od blizu četvrt miliona.

Blokade puteva, usporavanje saobraćaja i drugi protesti bili su od južnog lučkog grada Marseja do Lila i Kana na severu, preko Nanta i Rena na zapadu, do Grenobla i Liona na jugoistoku.

Vlasti su takođe izvestile o demonstracijama u malim gradovima.

Popodnevna okupljanja hiljada ljudi u centru Pariza bila su mirna i bez izliva gneva, sa transparentima protiv Makrona i njegovog novog premijera.

"Lekornu, nisi dobrodošao" - pisalo je na transparentu grupe studenata, a na drugom "Makron eksplodir'o".

Iako nije ispunio nameru da "blokira sve", protestni pokret koji se tokom leta začeo preko društvenih mreža potpalio je šira žarišta nemira. Nije pomoglo ni izuzetno opseženo raspoređivanje 80.000 policajaca koji su razbili barikade i sproveli brza privođenja.

Ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo je rekao da je jedan autobus zapaljen u zapadnom gradu Renu.

Na jugozapadu požar je oštetio električne kablove i zaustavio vozove.

Protest zvan „Blokirajte sve“ delovao je manje intenzivno od prethodnih talasa nemira koji su potresali Makrona u oba njegova predsednička mandata.

Nacionalne demonstracije takozvanih „žutih prsluka“ protiv ekonomske nepravde 2018-2019. godine trajali su mesecima.

Nakon ponovnog izbora 2022. godine, Makron se suočio sa novim talasima užarenog gneva zbog nepopularnih penzionih reformi. Potom su usledili nemiri i neredi 2023. godine u celoj Francuskoj jer je policija ubila jednog tinejdžera na periferiji Pariza.

Najnovije demonstracije podjaruju atmosferu krize koja je ponovo zahvatila Francusku posle najnovijeg pada Vlade pre dva dana. Tada je premijer Fransoa Bajru izgubio poverenje Parlamenta u glasanju poslanika pošto se založio za krupno smanjenje javne potrošnje – za 44 milijarde evra da bi se smanjio enormni državni dug.

Protesti su izazov za Bajruovog naslednika, Lekornua, postavljenog danas.

Produženi ciklus političke nestabilnosti u Francuskoj, sa Makronovim manjinskim vladama koje padaju i naletima uzastopnih kriza, podstakao je široko rasprostranjeno nezadovoljstvo.

Rus Pavel Durov, osnivač Telegrama, koji je pod istragom u Francuskoj zbog navodnih kriminalnih aktivnosti na toj aplikaciji za razmenu poruka, rekao je danas da je ponosan što je ta platforma korišćena za organizovanje skupova protiv Makrona.