Rastuća vojna potrošnja članica NATO izazvaće veliki skok štetnih emisija

Povećanje vojne potrošnje koje planiraju članice NATO moglo bi da u narednih deset godina generiše dodatnih 1.320 miliona tona zagađenja koje zagreva planetu, što odgovara godišnjoj emisiji gasova sa efektima staklene bašte Brazila, petog u svetu po toj emisiji, pokazalo je novo istraživanje.

Vojne aktivnosti intenzivno koriste fosilno gorivo ali su zvanični podaci zemalja o vojnoj emisiji neujednačeni ili ne postoje, navodi se u izveštaju organizacije Naučnici za globalnu odgovornost (SGR).

Analiza 11 nedavnih akademskih studija koju je uradila ta organizacija pokazala je da svako povećanje vojne potrošnje za 100 milijardi dolara vodi do ispuštanja u atmosferu procenjenih 32 miliona tona ekvivalenta ugljen dioksida, preneo je britanski dnevnik Gardijan.

Reč je o emisijama iz direktnih izvora, poput goriva koje troše borbeni avioni, ratni brodovi i oklopna vozila, kao i indirektnim od transporta opreme, složenih globalnih lanaca snabdevanja i samih efekata borbi.

NATO je najavio planove za povećanje vojne potrošnje na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u sklopu šireg cilja potrošnje od pet odsto BDP svake članice.

Ispunjavanje cilja od 3,5 odsto BDP dodalo bi emisiju od 132 miliona tona CO2 ekvivalenta u atmosferu, što odgovara zagađenju ugljenikom iz 345 elektrana na gas ili ukupnoj emisiji proizvođača nafte Omana, navodi se u izveštaju. 

Planirano povećanje odbrambene potrošnje ide na rast finansiranja od 200 milijardi dolara između 2019. i 2024, koje je već povećalo vojni ugljenični otisak za, procenjuje se, 64 miliona tona CO2.

"Izuzetno je teško predvideti kako trenutna i planirana vojna potrošnja mogu da se usklade sa transformativnim akcijama neophodnim za sprečavanje opasnih klimatskih promena", navodi se u studiji organizacije sa sedištem u Velikoj Britaniji koja promoviše odgovornu nauku i tehnologiju. 

U studiji se ukazuje da su emisije vojnog sektora velike ali da ih je teško pratiti, uglavnom zbog manjka transparentnosti i računovodstva, tako da je teško predviđati kakve će biti posledice povećanja budžeta za odbranu, prenosi Gardijan.

Ukupan ugljenični otisak vojnog sektora, isključujući emisiju gasova sa efektima staklene bašte u ratovima i posleratnoj obnovi, procenjuje se na 5,5 odsto globalne emisije u 2019, što je više od otiska civilne avijacije (dva odsto) i brodarstva (tri odsto) zajedno.

Od tada je globalna vojna potrošnja povećana i u 2024. je dostigla 2,72 hiljade milijardi dolara, što je najviše od kraja Hladnog rata, prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira. 

Rezultati izveštaja ukazuju i da će povećanje vojne potrošnje doprineti kršenju klimatskih ciljeva u svetu.

"Postoji potreba za brzom dekarbonizacijom kako bi se sprečili najopasniji efekti klimatskih promena. Međutim, nedavni i planirani programi ponovnog naoružavanja i ratovi guraju svet u suprotnom smeru", istakao je autor izveštaja Stjuart Parkinson.

U izveštaju se preporučuje da se od zemalja sa vojnom potrošnjom većom od 0,5 odsto BDP zahteva da dostavljaju podatke UN, pomažu u procenama emisija povezanih sa sukobima i naprave planove za prelazak na čistija goriva kroz tehnološke i netehnološke mere, uključujući sporazume o izgradnji mira, kontrolu naoružanja i inicijative za razoružanje.