Francuski Konzervatorijum: Šta mogu muzika i ples kad zemlja klizi u autoritarizam

Šta umetnost i muzika mogu da urade u zemlji koja klizi ka autoritarizmu, i čija budućnost deluje sve neizvesnije, pošto u Srbiji velika pobuna koju predvode studenti potresa režim "autoritarnog predsednik Aleksandra Vučić", saopštio je francuski Visoki konzervatorijum za muziku i ples u tekstu posvećenom programu IN.TUNE koji promoviše učenje muzike i umetnosti u celoj Evropi.

Autor teksta, stručnjak za Balkan Luj Seje (Louis Seiller) razgovarao je sa studentima i profesorima Fakulteta muzike u Beogradu koji duboko podržavaju demokratski pokret u korist vladavine prava.

"Studenti žele da veruju da moć umetnosti može da promeni društvo. I dok na fakultetu stoji natpis sa nacrtanim instrumetnima - Zabranjena predavanja, čuju se zvuci instrumenata jer muzika nije pobegla iz te obrazovne ustanove", navodi se u tekstu i dodaje da već nekoliko meseci, muzika odjekuje u ritmu studentskih plenuma.

Iako ima mnogo aktivnosti povezanih sa protestima a i sadašnji uslovi nisu laki, studenti muzike pokušavaju da se prilagode i nastavljaju da sviraju i vežbaju.

U opširnom tekstu u kojem se podseća da su protesti počeli posle pada betonske nadstrešnice železničke stanice 1. novembra 2024. godine u Novom Sadu. Ta nesreća u kojoj je stradalo 16 ljudi, pripisana je opštoj korupciji vlasti predsednika Vučića, "obožavaoca mađarskog premijera Viktora Orbana i turskog predsednika Tajipa Redžepa Erdogana".

Vučić u tekstu opisan kao nacionalističko-konzervativni lider, na vlasti 13 godina, "stalno ugrožava kontrolu i ravnotežu krhke srpske demokratije obezbeđujući kontrolu nad pravosuđem, javnom upravom i mejnstrim medijima, i manipulišući izborima".

Kao odgovor na katastrofu u Novom Sadu, pojavio se snažan studentski pokret koji zahteva odgovornost i transparentnost od institucija koje u potpunosti kontroliše vladajuća Srpska napredna stranka.

Gotovo svakodnevne blokade puteva i javnih zgrada, kao i brojni skupovi organizovani širom zemlje, dobijaju podršku javnosti i mobilišu sve veći broj ljudi. Više od 300.000 ljudi okupilo se 15. marta u glavnom gradu Srbije na najvećim demonstracijama u istoriji zemlje. Ali predsednik ostaje nepopustljiv.

U ovoj višestrukoj borbi za vladavinu prava i jednostavno za "normalan život", svaki od 60 okupiranih fakulteta donosi svoje znanje i talente kako bi dekonstruisao argumente sile koja ne okleva da koristi laži i pretnje. Muzički fakultet organizuje horove i predstavljva klasične ili džez ansamble.

"Studenti beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti komponuju saundtrek građanskog ustanka - na beogradskim bulevarima, kao i na seoskim trgovima, pa čak i tokom vožnje biciklom 80 studenata do Evropskog parlamenta u Strazburu", navodi se u tekstu.

Daleko od toga da je to haos koji su organizovali "strani agenti" kako to opisuju vlasti, ova neviđena mobilizacija je omogućila pravu eksploziju kreativnosti i umetničkog izražavanja, dosežući do najvećeg broja ljudi.

Mirne i zabavne metode protesta studenata, kao i njihovo horizontalno i decentralizovano funkcionisanje, probudile su celokupno srpsko društvo.

Širom Srbije, koja je u svojoj istoriji malo okusila demokratske slobode, organizuju se "zborovi", po modelu studentskih plenuma, a građani slobodno izražavaju svoje zahteve. Ta direktna demokratija je u suprotnosti sa autoritarnim praksama predsednika Vučića, sveprisutnog u lokalnim medijima sa agresivnim govorima.

Napadi na javne univerzitete i ličnosti koje podržavaju studentski pokret su se pojačali - krivična gonjenja, finansijski pritisci, kampanja klevete u provladinim medijima ili zakon u korist privatnog obrazovanja.

Zvanično kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2012. godine, iste godine kada je Aleksandar Vučić stupio na dužnost, Srbija se od tada čini kao da se sve više udaljava od nje. Na veliku žalost studenata koji svakodnevno demonstriraju, upravo u ime principa i vrednosti koje zvanično brane evropske institucije.

"Svi su umorni od traženja boljeg života negde drugde, siti su korupcije koja razjeda Srbiju. Kao i ostatak društva, većina univerzitetskih profesora podržava svoje studente u ovoj borbi za osnovne principe. Ali, nakon višemesečnog zastoja i evropskih lidera koji nisu dali političku podršku ovom pokretu, dajući prednost svojim ekonomskim interesima u odnosu na odbranu demokratije, režim predsednika Vučića pokušava da povrati kontrolu", navodi se u tekstu.

Za beogradski muzički fakultet, program IN.TUNE predstavlja "dah kiseonika i mogućnost saradnje i direktnog kontakta sa drugim evropskim studentima".

Studenti u Evropi treba da upoznaju Srbiju daleko od stereotipa da je to "sivi svet koji liči na sovjetsku eru ili na brutalnost tokom ratova 90-ih godina", dodaje se u tekstu.

Program IN.TUNE od januara 2024. godine okuplja nekoliko evropskih partnera za promociju i učenje muzike i svih oblika umetnosti u celoj Evropi.

Pored te saradnje, IN.TUNE ima i svojstvenu jaku političku viziju jer jača solidarnost između zemalja i promoviše demokratske vrednosti, akademsku slobodu i kulturnu raznovrsnost.

Reč je o stvaranju Evrope otvorene za svet, sposobne da se suoči sa društvenim, ekonomskim i drugim aktuelnim izazovima.

Francuski konzervatorijum je odlučio da svake sezone predstavi jedan od univerziteta incijative IN.TUNE i tako je počela evropsko putovanje u Srbiji, dodaje se u tekstu.