Studija: Srbija treća u Evropi po stopi smrtnosti povezanoj s vrućinom

U Srbiji je tokom leta prošle godine zbog vrućine umrlo više od 2.500 ljudi, dok je u Evropi gotovo 63.000 smrtnih slučajeva povezano sa rekordno visokim temperaturama, prema procenama Instituta za globalno zdravlje Barselona (ISGlobal).

Po procenjenoj stopi smrtnosti povezane s vrućinom, Srbija je na trećem mestu, iza Grčke i Bugarske, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nejčer medisin (Nature Medicine).

Tokom letnjih meseci 2022, 2023. i 2024. godine u Evropi je prema procenama ISGlobal umrlo više od 181.000 ljudi, od čega je dve trećine u južnoj Evropi.

Tokom leta prošle godine, koje je bilo najtoplije ikada zabeleženo, vrućine su odnele 62.775 života u Evropi. To je 23,6 odsto više nego u periodu od 1. juna do 30. septembra 2023, kada je bilo oko 50.800 smrtnih slučajeva povezanih s visokim temperaturama, a 8,1 odsto manje nego leta 2022, kada je umrlo gotovo 67.900 ljudi.

Najteže pogođene zemlje bile su Italija, gde se procenjuje da je zbog vrućina umrlo više od 19.000 ljudi, i Španija sa više od 6.700 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama.

Slede Nemačka, Grčka, Rumunija, Bugarska i Srbija, koja je na sedmom mestu.

U Srbiji je, kako se procenjuje, prošle godine zbog vrućina umrlo 2.515 osoba, 2023. godine 805, a 2022. godine 1.026.

Stopa smrtnosti povezana s visokim temperaturama u Srbiji je 2024. bila 379 procenjenih smrtnih slučajeva na milion stanovnika, po čemu se našla na trećem mestu. Tokom leta 2023. stopa smrtnosti bila je 121, a 2022. godine 151.

Najveća stopa smrtnosti bila je u Grčkoj (574) i Bugarskoj (530). Od zemalja u okruženju među prvih 10 zemalja po stopi smrtnosti našle su se i Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Rumunija i Mađarska.

Prosečna stopa smrtnosti u 32 evropske zemlje obuhvaćene istraživanjem bila je 117.

Ukupno gledano, 15 od 32 zemlje su prošlog leta imale najveće stope smrtnosti povezane s vrućinama.

ISGlobal procenjuje da je leta 2024. godine broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom među ženama bio 46,7 odsto veći nego među muškarcima, dok je kod osoba starijih od 75 godina procenjena stopa smrtnosti bila je 323 odsto veća nego u svim ostalim starosnim grupama.

"Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, dvostruko brže od globalnog proseka. A unutar Evrope, mediteranski basen i jugoistočni regioni se pojavljuju kao glavna žarišta klimatskih promena, suočavajući se sa najvećim uticajem na zdravlje i sa značajnim porastom smrtnosti povezane sa vrućinom tokom 21. veka", rekao je autor studije Tomaš Janoš.