Istraživanje Štade: Otvorenost prema veštačkoj inteligenciji u zdravstvu u porastu u Evropi
Među mlađim generacijama (18–45 godina), ta brojka je još veća i iznosi 45 odsto.
Pobornici veštačke inteligencije u zdravstvu ističu stalnu dostupnost, brze odgovore i objektivne povratne informacije. Neki se čak osećaju sigurnije deleći lične zdravstvene podatke sa digitalnim interfejsom nego sa ljudskim bićem.
Pristupačnost/dostupnost AI sistema 24/7 i obezbeđenje trenutnog odgovora je glavni razlog za 57 odsto Srba, 56 odsto Mađara, 55 odsto Čeha i 54 odsto Slovaka.
Ali postoji i oprez: više od polovine Evropljana (52 odsto) je i dalje neodlučno. Glavni motivi za izbegavanje konsultacija sa veštačkom inteligencijom su nedostatak poverenja, praćen potrebom za ličnom interakcijom. Ipak, ovaj skepticizam možda neće trajati zauvek – čak četvrtina građana koji sumnjaju u AI kažu da bi mogli da promene mišljenje ukoliko veštačka inteligencija postane pouzdanija, navela je Štada u saopštenju.
Glavni motivi za izbegavanje konsultacija sa veštačkom inteligencijom su nedostatak poverenja, praćen potrebom za ličnom interakcijom. Nedostatak poverenja u sposobnost veštačke inteligencije da pruži tačne medicinske savete je glavni motiv za 61 odsto Iraca, 60 odsto Šveđana i Portugalaca, 59 odsto Kazahstanaca, 58 odsto Danaca, ali i 49 odsto stanovnika Srbije.
Lična interakcija u medicinskim/psihološkim konsultacijama je važna za 54 odsto Šveđana, 53 odsto Francuza, 52 odsto Bugara i 44 odsto Srba.
Zabrinutost da će njihovi lični podaci biti pohranjeni ili deljeni od strane AI sistema pokazalo je 25 odsto Iraca, 24 odsto Britanaca, po 22 odsto Francuza i Nemaca, i svega osam odsto Srba.
Građani Evrope u značajnom broju najveće poverenje imaju u izabranog lekara/doktora opšte prakse, ali i i ostale zdravstvene radnike.
Kada je u pitanju poverenje, ljudi su i dalje na prvom mestu. Lekari opšte prakse vode na rang listi (69 odsto), a odmah iza njih su zdravstveni radnici (61 odsto) i farmaceuti (58 odsto).
Nakon toga, nivo poverenja naglo opada: svega 24 odsto građana ima poverenje u specijalizovane zdravstvene biltene, 20 odsto veruje Guglu, a samo 15 odsto veruje veštačkoj inteligenciji. Ipak, i to je više od poverenja u masovne medije (12 odsto) ili zdravstvene influensere na društvenim mrežama (11 odsto). Na samom dnu su političari, kojima veruje svega osam odsto Evropljana.
Poverenje u lekare opšte prakse ukazuje 81 odsto Danaca, 80 osto Belgijanaca, 79 odsto Portugalaca, po 77 odsto Španaca i Holanđana, ali i 65 odsto Srba. Veliko poverenje u ostale zdravstvene radnike je najvidljivije kod Španaca (80 odsto), Holanđana i Čeha (po 74 odsto), dok naučnicima najviše veruju građani Španije (73 odsto) i Portugalije (71 odsto), ali i Srbije i Slovačke (po 59 odsto).
Irci i Belgijanci (po 69 odsto) imaju poverenje u farmaceute, ali i Holanđani (68 odsto), u manjoj meri i Srbi (51 odsto).
AI, odnosno veštačka inteligencija najveće poverenje ostvaruje kod Uzbekistanaca (30 odsto) i Rumuna (20 odsto), u manjoj meri kod građana Srbije (15 odsto).
Ovogodišnje istraživanje Štade pokazuje da građani stariji od 55 godina, kao i oni sa dobrim fizičkim zdravljem znatno više veruju svojim izabranim lekarima.
Nasuprot njima, mlađe generacije više veruju zdravstvenim influenserima na društvenim mrežama, ali i veštačkoj inteligenciji. I pored toga što veštačka inteligencija budi radoznalost i polako stiče poverenje, kada je u pitanju zdravlje, Evropljani i dalje stavljaju ljude na prvo mesto – posebno one sa medicinskim obrazovanjem.
