OECD: Globalne ekonomske perspektive slabije zbog Bliskog istoka

Razvoj sukoba na Bliskom istoku dominantno oblikuje globalne ekonomske izglede jer izaziva energetske potrese koji pokreću inflatorne pritiske i imaće negativan uticaj na ekonomski rast, prognozira Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u danas objavljenim Ekonomskim perspektivama.

U izveštaju su razrađena dva scenarija - vremenski ograničeni poremećaji, po kome bi vraćanje proizvodnje i trgovine energentima u ekonomijama Persijskog zaliva na nivo od pre konflikta počelo sredinom ove godine, i scenario produženih poremećaja koji podrazumeva da problemi potraju do 2027.

"Globalna ekonomija ušla je u 2026. robusna ali su se izgledi osetno pokvarili sa početkom sukoba na Bliskom istoku... Što duže budu trajali poremećaji, ekonomska i socijalna cena će biti veća", rekao je generalni sekretar OECD Matijas Korman.

Korman je rekao da svaka fiskalna podrška koju zemlje pružaju kao odgovor na potrese mora da bude dobro targetirana i privremena kako bi se izbeglo dalje povećanje javnog duga i očuvale inicijative za štednju energije.

"Šire gledano, zemlje treba da postave osnove za snažniji rast i produktivnost poboljšanjem poslovnog orkuženja, unapređenjem veština i korišćenjem prednosti veštačke inteligencije i drugih transformativnih tehnologija", rekao je Korman na predstavljanju izveštaja. 
 
OECD, u slučaju orgraničenog trajanja poremećaja u ekonomiji, globalni ekonomski rast u tekućoj godini prognozira na 2,8 odsto nakon 3,4 odsto prošle godine. Sledeće godine bi rast ubrzao na 3,1 odsto.

Prema tom scenariju, SAD će ove godine imati rast od dva odsto i 1,8 odsto sledeće godine, zona evra 0,8 odsto ove i 1,2 odsto iduće godine a Kina 4,5 odsto u 2026. i 4,3 odsto u 2027.

Ako poremećaji potraju, globalni rast usporiće na 2,1 odsto ove i 1,8 odsto sledeće godine, pri čemu će posledice energetskih i šokova sa cenama hrane trpeti mnoge zemlje, posebno u Aziji i Evropi, kao i ekonomije u razvoju.

Rast u zemljama OECD se projektuje na 0,9 odsto ove godine i 0,5 odsto sledeće po scenariju produženih poremećaja zbog sukoba na Bliskom istoku, odnosno 1,5 odsto ove i 1,7 odsto naredne godine ako poremećaji kraće traju, navodi se u izveštaju.

Vodeći ekonomista OECD Stefano Skarpeta rekao je da vlade imaju niz kratkoročnih opcija za ublažavanje efekata krize u snabdevanju energijom, posebno na najugroženija domaćinstva i male firme.

"Ali kriza ukazuje i da je potreba da se naše ekonomije odreknu zavisnosti od uvoza fosilnog goriva sve hitnija", rekao je Skarpeta.