Litijum iz Nemačke realnost za pet godina ako sve bude teklo po planu, kaže stručnjak

Profesor Geohemije Johen Kolb izjavio je da bi velike rezerve Litijuma koje su otkrivene u nemačkoj pokrajini Saksoniji-Anhalt, ako sve bude teklo kako treba u ekonomskom i tehnološkom smislu, već za pet godina mogle da se eksploatišu za potrebe industrije.

Preduzeće Neptun enerdži iz Hanovera saopštilo je pre nedelju dana da su na lokaciji Altmark u Saksoniji-Anhaltu otkrivene rezerve litijuma koje se procenjuju na 43 miliona tona, što bi bilo jedno od najvećih nalazišta u svetu.

Profesor Kolb, sa instituta za tehnologiju u Karlsrueu, izjavio je za portal table.media, da je za sada nejasno koliko se od tih rezervi može zaista i koristiti u privredne svrhe. 

Za to su, prema njegovim rečima, potrebna dodatna istraživanja, a bilo bi potrebno i da Neptun enerdži napravi računicu rada i finansiranja na osnovu postojećeg pilot projekta pogona za eksploataciju litijuma.

Kompanija Neptun enerdži i njene kompanije prethodnice još od 1969 na lokaciji Altmark vade prirodni gas, a prošle godine su otkrivene rezerve litijuma, što je u avgustu ove godine potvrdila i međunarodna energetska konsultantska firma Sproule ERCE.

Neptun enerdži na lokaciji Altmark razvija pilot projekat dobijanja litijuma iz podzemnih voda. Kompanija se fokusirala na direktnu ekstrakciju litijuma iz dubinskih voda, što se procenjuje kao ekološki prihvatljiviji metod bez rudarenja, bazena za isparavanje i uz minimlno korišćenje zemljišta.

Profesor Kolb je naglasio da je za isplativnost komercijalne eksploatacije važan faktor i cena litijuma, a ona je "u ovom trenutku na podu". 

Dodao je i da su projekti vađenja litijuma nedovoljno prihvaćeni u društvu i da da se često kritikuju, što uglavnom čini zabrinuto lokalno stanovništvo. U takvoj situaciji, kako je ocenio, odgovornost leži na politici. 

"Intervencije su sa naučnog stanovišta minimalne i mogu se pravdati. Ali važno je da stanovništvo od početka bude u toku", rekao je Kolb.

On je ocenio da je cilj Evropske unije da do 2030. najmanje deset odsto potrebe za litijumom podmiruje iz sopstvenih potreba, realan. Trenutno je Evropa u pogledu litijuma u potpunosti zavisna, a svetskim tržištem dominira Kina.   

"Kada bi se realizovali svi u Evropi poznati projekti, do sredine veka bi mogli da budemo autarhični", rekao je Kolb. 

On je, međutim, ocenio i da to samo po sebi ne bi ništa donelo, jer dobijanje litijuma ima smisla samo ako se proizvode i ćelije za baterije, a ta proizvodnja u ovom trenutku u Evropi gotovo i ne postoji.