Istraživanje: 13 odsto mladih u Srbiji se oseća diskriminisano, najviše zbog političkih stavova

Svaka sedma mlada osoba u Srbiji - 13,4 odsto na neki način se oseća diskriminsano, a najviše u odnosu na političke ili društvene stavove, u odnosu na fizički izgled i seksualnu orijentaciju, pokazalo je istraživanje "Delinkvencija i mladi u Srbiji - otpornost na kriminalne aktivnosti".

U istraživanju je 54,9 odsto ispitanika reklo da se ne oseća diskriminisano, dok se 21,4 odsto ispitanih niti slaže, niti ne slaže sa konstatacijom da su diskriminisani na neki način.

Istraživanje su zajedno sproveli Beogradski centar za ljudska prava i organizacije "Juventas" iz Crne Gore i "Nisma Arsis" iz Albanije, a na upitnik je i u Srbiji odgovorilo više od 3.000 mladih između 16 i 19 godina. 

Studija proizašla iz istraživanja analizira ponašanja mladih u Crnoj Gori, Albaniji i Srbiji u odnosu na kriminalne aktivnosti identifikujući faktore rizika, zaštitne mehanizme i puteve ka prevenciji.

Studija je deo aktivnosti u okviru projekta "Jačanje otpornosti mladih prema kriminalnim aktivnostima". Taj projekat zajednički sprovode organizacije Juventas (Crna Gora), Nisma per Ndryshim Shoqeror (Albanija) i Beogradski centar za ljudska prava (Srbija), uz podršku regionalnog projekta "SMART Balkans – civilno društvo za zajedničko društvo na Zapadnom Balkanu" koji realizuju Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Centar za istraživanje i kreiranje politika (CRPM) i Institut za demokratiju i posredovanje (IDM), a finansira ga Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.

"Na osnovu ovog istraživanja došli smo do zaključka da mladi smatraju da je onlajn nasilje veći problem od fizičkog nasilja. Na primer, 62 odsto smatra da je nasilje deljenje tuđih intimnih fotografija bez odobrenja, dok više od 26 odsto smatra da nije nasilje kada mlada osoba udara drugu tako da joj ne nanosi povrede", rekao je politikolog Boban Stojanović na konferenciji za novinare u Beogradu.

Ocenio je da je zabrinjavajuć podatak da više od 12 odsto mladih nosi neku vrstu oružja.

"Gotovo četiri odsto je navelo da je nešto i uradilo tim oružjem ili da su nekog pretukli - to jeste manji procenat, ali nije zanemarljiv, vrlo je zabrinjavajuć", izjavio je Stojanović.

Stručna saradnica pedagoga u srednjoj školi Melita Ranđelović je izjavila da su alarmantni i procenti ispod 10 odsto o upotrebljavanju oružja.

"Ovo istraživanje je korisno za pravosuđe, sistem socijalne zaštite i svima koji rade sa mladima. Zakonski okviri i pravlinici u školama postoje, ali se u praksi to ne vidi, sistem je često nespreman da realizuje ono što stoji u pravilnicima", navela je Ranđelović.

Dodala je da se suviše prebacuje odgovornost na roditelje i na medije, a da je potrebna bolja međusektorska saradnja.

"Uloga medija je od velikog značaja, a vrlo često izveštavaju neprofesionalno o kriminalniom radnjama mladih i onda se stvara utisak da veći procenat njih čini krivična dela. Ono što možemo da uradimo da sprečimo rast procenta takvih radnji su preventivne aktivnosti koje moraju biti sistemske i kordinisane", rekla je Ranđelović.

Govornici na konferenciji su ocenili da je potrebno angažovati veći broj socijalnih radnika, psihologa i durgih stručnjaka i da je bitno uključiti roditelje u proces prevencije kriminalnih aktivnosti mladih.