Evroposlanici osudili od strane države sponzorisano nasilje, zastrašivanja i hapšenja u Srbiji

Evropski poslanici podržali su pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, najoštrije osudili talas od strane države sponzorisanog nasilja, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja i takođe ocenili da je srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji.

U usaglašenom tekstu rezolucije Evropskog parlamenta "O polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon novosadske tragedije", u koji je agencija Beta imala uvid, takođe se osuđuju delovanje vladajuće stranke u organizovanju nelegalnog kampa u Pionirskom parku, ali i proizvoljna i politički motivisana upotrebu predsedničkih pomilovanja osoba gonjenih zbog nasilja nad studentima 

Takođe se u rezoluciji koja treba da bude usvojena sutra navodi da evroposlanici podržavaju raspoređivanje ad hok misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta, i poziva Komisija da pokrene inicijativu za ciljane pojedinačne sankcije protiv odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava.

U tekstu se navodi da se prisustvo i uticaj Kine u Srbiji znatno povećao proteklih godina kroz velika infrastrukturna ulaganja, "što izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću, poštovanjem standarda EU i usklađenošću s propisima o zaštiti životne sredine".

Podseća se da su projekat rekonstrukcije novosadske železničke stanice sprovele dve kineske kompanije mimo uobičajenih procedura javnih nabavki i da je Evropsko javno tužilaštvo pokrenulo istragu o potencijalnoj zloupotrebi fondova EU namenjenih za rekonstrukciju stanice.

U tekstu se ocenjuje da su izbori u Srbiji obeleženi sistemskim zloupotrebama, uključujući nepravilnosti u biračkom spisku, kupovinu glasova, zloupotrebu državnih resursa, pritisak i zastrašivanje birača i javnih službenika, kao i raspoređivanje lažnih posmatrača izbora, kao i da su "nezavisni posmatrači izvestili da nedavni lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću nisu bili ni slobodni ni pošteni".

Srpske vlasti koriste nasilje protiv političkih protivnika i prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata, navodi se u tekstu i ocenjuje da je represija eskalirala početkom 2025.

Navodeći da su proteste obeležili represija, uključujući prebijanja, proizvoljna hapšenja, upotreba suzavca, politički motivisana pritvaranja, deportacije i masovni nadzor, EP ocenjuje da je nasilje od avgusta pojačano, uključujući policijsku brutalnost, torturu i seksualno nasilje nad studentima, pretnje JZO, politički motivisana krivična gonjenja Višeg tužilaštva i kampanje blaćenja na prorežimskim medijima.

U tekstu se ocenjuje da je BIA "nezakonito snimala i prenosila na televiziji privatne razgovore" koji su korišćeni za optužbu protiv devet studenata za pripremu dela protiv ustavnog poretka, dok je "elitna vojna jedinica Kobre angažovana u unutrašnjim sukobima i čak je ispaljivala bojevu municiju".

Tokom nasilnih kontra protesta "provladine bande" i osobe koje su bile osuđivane štitila je policija, dodaje se u tekstu, dok su pripadnike opozicije, civile i poslanike tukli policajci u civilu.

EP ocenjuje da predlozi seta krivičnih zakona, kojima se uvode nova krivična dela i strože kazne kojima bi mogle da budu nesrazmerno ograničene slobode okupljanja i izražavanja, rizikuju da kriminalizuju oblike mirnih protesta ili svakodnevnog građanskog ponašanja koji ne ugrožavaju javnu bezbednost ili ustavni poredak.

U tekstu se navodi da predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavlja proteste kao "obojenu revoluciju" koju organizuju i finansiraju strane tajne službe zapadnih država, a taj narativ prenose provladini mediji i podržava ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR), koja optužuje EU za sprovođenje "subverzivnih aktivnosti" u cilju podsticanja protesta.

Vučić "koristi dehumanizujući rečnik" prema političarima EU, uključujući poslanike EP koji su podržali studente, a vlada i vladajuća elita su "normalizovali represiju" time što su pomilovali vladine pristalice osumnjičene za nasilne napade, obustavili javni prevoz kako bi blokirali proteste, proterivali strane državljane i omogućili "okupaciju centra Beograda" provladinih demonstranata uz policijsku zaštitu.

Evropski parlament u predlogu rezolucije ponovo poziva na potpune i transparentne pravne postupke nakon istrage vlasti, kako bi se odgovorni izveli pred lice pravde, kao i na nezavisno tehničko ispitivanje strukturnog neuspeha, sveobuhvatni pregled građevinskih dozvola i procedura nadzora i potpunu procenu potencijalne korupcije ili nehata.

U tekstu se ističe da je potrebno "šire ispitati u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja bezbednosnih standarda i doprinela ovoj tragediji".

Evroparlamentarci su podržali pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, istakli važnost građanske hrabrosti, posvećenosti nenasilju i angažovanje mladih u cilju napretka Srbije na evropskom putu i pozvali vlasti da garantuju i poštuju pravo na okupljanje i slobodu izražavanja.

U tekstu se izražava podrška istinskom dijalogu o tome kako vlada može da ispuni zahteve studenata, uključujući zahteve za prevremene izbore.

EP je "duboko zabrinut zbog situacije u Srbiji koja je i dalje puna tenzija i polarizacije koji lako mogu da dovedu do nasilja" i poziva vlasti da "promovišu inkluzivno političko učešće i garantuje svim političkim partijama i kandidatima jednak pristup medijima".

Ukazujući na važnost depolarizacije javnog diskursa, tolerancije, kompromisa i poštovanja demokratskih institucija, EP poziva civilno društvo, medije i obrazovne institucije da igraju aktivnu ulogu u prevazilaženju društvenih podela i jačanju demokratske otpornosti.

EP "najoštrije osuđuje talas državno sponzorisano nasilja, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije", osuđuje kampanje blaćenja, zastrašivanje medija i zloupotrebu ličnih podataka kako bi se diskreditovali demonstranti, kao i nezakonito praćenje demonstranata pomoću softvera kao što su Pegaz, Selebrit ili Novi spaj.

Vlasti se pozivaju da obezbede slobodu medija, a visoki zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje.

Posebna zabrinutost se izražava zbog "raspoređivanja akustičnih uređaja dugog dometa (LRADs) i velike upotrebe suzavca protiv civila, i poziva na usvajanje i primenu jasnih protokola o zakonitim tehnologijama za kontrolu mase i mehanizma nezavisnog nadzora.

U tekstu se podseća da je vlada pozvala rusku Federalnu službu bezbednosti (FSB) da istraži  navode o upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta, a da je zvanična istraga tog incidenta još u ranoj fazi i da nije podignuta nijedna optužnica.

Evropski parlament smatra da je "srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija" i izražava žaljenje "zbog činjenice da najviši državni zvaničnici aktivno šire teorije zavere o tome da je urušavanje nadstrešnice bilo sabotaža ili teroristički napad", kao i zabrinutost zbog toga što državne institucije, uključujući organe za sprovođenje zakona i pravosuđe, ne rade ništa da "opovrgnu te neosnovane tvrdnje".

Takođe upozorava na zloupotrebu krivičnog prava za suzbijanje građanskog angažovanja, naglašava da izmene Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim počiniocima krivičnih dela ne smeju dovesti do kriminalizacije mirnog ponašanja ili nenasilnih oblika protesta i podseća da je proporcionalna primena krivičnih sankcija osnovno načelo vladavine prava i obaveza Srbije prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

U rezoluciji se izražava zabrinutost zbog hapšenja uoči protesta 15. marta i 28. juna 2025. nakon objavljivanja snimaka razgovora osumnjičenih u provladinim medijima, konstatuje se da su na toj osnovi uhapšeni pojedini politički aktivisti i članovi opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG), od kojih su neki i dalje u kućnom pritvoru ili u egzilu i poziva na njihovo hitno oslobađanje.

Poziva se na hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile, proizvoljnim hapšenjima, pritvorima, mučenju, seksualnom nasilju nad pritvorenima, politički motivisanim krivičnim gonjenjima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava, uključujući i pljuvanje vezanih pritvorenika, verbalno ponižavanje i pretnje smrću.

Posebno se podseća na slučajeve studenata Bogdana Jovičića iz septembra 2025, Nikoline Sinđelić iz avgusta 2025. i Luke Mihajlovića iz jula 2025, kao i na raniji slučaj navodne policijske brutalnosti nad aktivistom Ilijom Kostićem iz novembra 2024, a vlasti se pozivaju da temeljno ispitaju navode da su ova kršenja potekla od visokih zvaničnika JZO, posebno komandanta Marka Kričaka.

Podvlači se da ta dela predstavljaju nečovečno i ponižavajuće postupanje zabranjeno međunarodnim pravom i policijskim protokolima.

Evropski parlament uzima u obzir ostavku premijera (Miloša) Vučevića koju je Narodna skupština potvrdila 19. marta 2025. i naknadni izbor nove vlade koju predvodi Đuro Macut, imenovan 16. aprila 2025. i  beleži hapšenja iz avgusta 2025.  i naknadno puštanje na slobodu bivših ministara Tomislava Momirovića i Gorana Vesića zbog optužbi za zloupotrebu službenog položaja i sumnje da su oštetili budžet Srbije za najmanje 115 miliona američkih dolara u vezi sa rekonstrukcijom mađarsko-srpske železničke pruge, uključujući urušenu železničku stanicu u Novom Sadu.

U usaglašenom predlogu rezolucije oštro se osuđuje odmazda vlasti prema zaposlenima u sektoru obrazovanja i kulture zbog podrške protestima, uključujući gubitak radnih mesta, smanjenje plata, povlačenje sredstava za javne univerzitete i prisustvo policije u zgradama univerziteta.

Vlasti Srbije pozivaju se da odmah obnove finansiranje univerziteta, a nadležne institucije da obezbede nesmetano učešće akademske i istraživačke zajednice u projektima koje finansira Evropska unija.

Osuđuje se delovanje vladajuće stranke u organizovanju nelegalnog kampa u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva i njegovo kasnije proširenje na trg ispred Narodne skupštine i izražava ozbiljna zabrinutost zbog brojnih izveštaja da su osobe sa kriminalnim dosijeima mobilisane od strane vladajuće stranke za aktivnosti kontraprotesta. Dodaje se da su oni napadali demonstrante pirotehničkim sredstvima, dodatno podižući tenzije, nasilje i polarizaciju u zemlji. Takođe se osuđuju incidenti protiv pripadnika nacionalnih manjina i upotreba etničkih uvreda u provladinim medijima kako bi ih targetirali.

Evroposlanici osuđuju i proizvoljnu i politički motivisanu upotrebu predsedničkih pomilovanja za osobe osuđene ili gonjene zbog nasilja nad studentima i drugim građanima koji su učestvovali u mirnim protestima, smatrajući da takve radnje predstavljaju direktno mešanje u pravosuđe i ozbiljno podrivanje vladavine prava.

Vlasti Srbije pozivaju se da omoguće siguran povratak svih građana koji su napustili zemlju usled političke represije, zastrašivanja ili straha od progona, i da garantuju njihovu potpunu zaštitu i reintegraciju u skladu sa zakonom i međunarodnim obavezama Srbije.

U tekstu se oštro osuđuju nezakonita hapšenja i proterivanje građana EU koji su davali izjave podrške studentima u protestu, kao i javno otkrivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca. Istovremeno se izražava zabrinutost zbog rastućeg broja slučajeva pritvaranja građana EU na srpskim granicama.

Evroposlanici najoštrije osuđuju verbalne napade na poslanike Evropskog parlamenta od strane najviših srpskih zvaničnika, uključujući napad predsednika Vučića na evroposlanike iz grupe Zeleni/EFA početkom septembra.

Dalje se osuđuje otvoreno mešenja Ruske Federacije u proteste u Srbiji kroz saopštenja ruskih zvaničnika, uključujući Vladimira Putina, u kojima se govori o "obojenoj revoluciji" uz podršku Zapada. Istovremeno se odbacuju optužbe srpskih zvaničnika i provladinih medija da su EU i neke njene članice bile umešane u organizaciju studentskih protesta i pozivaju srpske vlasti da preduzmu mere protiv takve maligne propagande u domaćim medijima umesto da učestvuju u njenom širenju.

U tekstu se sa zabrinutošću primećuje da vlada izgleda pregovara sa vlasnicima kompanije Junajted medija kako bi oslabila taj medij i upozorava da to predstavlja ozbiljna napad na već ugroženi medijski plulizam u Srbiji.

Poziva se na hitnu i punu primenu svih preporuka OSCE/ODIHR kako bi se obezbedili slobodni i fer izbori, posebno oko revizije biračkog spiska, transparentnog i pluralističkog izbora članova REM i obezbeđenja poštenog i jednakog pristupa vremenu emitovanja na RTS za sve političke aktere.

Srpske vlasti pozivaju se u tekstu da sprovedu sveobuhvatnu, tehničku, bezbednosnu i transparentnu inspekciju svih infrastrukturnih objekata. Takođe se traži da se u rad ne puštaju infrastrukturni projekti koji nemaju potrebne dozvole i sertifikate za bezbedno korišćenje.

Zvanični Beograd se ohrabruje da pojača saradnju sa GRECO.

Komisija i članice EU pozivaju se da pažljivo prate sprovođenje reformi u pristupnom procesu i iz Reformske agende a Srbija se ohrabruje da nastavi reforme radi usklađivanja sa standardima EU.

Evropski parlament ponovo podvlači da pregovori o pristupanju Srbije treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka u temeljnim oblastima, naročito u vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija i reformi javne uprave, kao i potpunog usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP) i sankcijama protiv Rusije.

Podseća se da Srbija i dalje predstavlja upadljiv izuzetak u regionu Zapadnog Balkana kada je reč o usklađivanju sa CFSP i  naglašava da je postepeno usklađivanje sa CFSP ključni uslov za sve zemlje kandidate za članstvo u EU. Vlasti Srbije pozivaju se  da podstaknu otvorenu i na činjenicama zasnovanu raspravu o pristupanju EU.

U predloženom tekstu ponovo se izražava snažna podrška organizacijama civilnog društva u Srbiji, braniocima ljudskih prava i nezavisnim aktivistima koji rade na jačanju demokratije, vladavine prava i osnovnih prava.

Evropska komisija se poziva da obezbedi adekvatno i pristupačno finansiranje, kao i efikasne mehanizme zaštite za aktere civilnog društva, osuđuje se svaki vid zastrašivanja, uznemiravanja ili administrativnog pritiska na nevladine organizacije i aktiviste i naglašava ključna uloga civilnog društva u podsticanju transparentnosti, praćenju demokratskih standarda i pozivanju javnih vlasti na odgovornost.

Evroposlanici podržavaju raspoređivanje ad hok misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta, a kako bi se procenili stanje demokratije, protesti koji traju, napadi na demonstrante i represija prema studentima, nastavnicima i zaposlenima u javnom sektoru.

Takođe se Evropska komisija poziva da pokrene inicijativu za ciljane pojedinačne sankcije protiv odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji u skladu sa Globalnim režimom sankcija EU za ljudska prava.

U usaglašenom tekstu rezolucije najviši evropski zvaničnici se pozivaju da se uzdrže od neutemeljenih izjava u kojima se hvali reformski proces Srbije i pozdravlja "novi ton" predsednice Komisije Ursule fon der Lajen tokom nedavne posete Beogradu.
 
Članice EU pozivaju se da ojačaju mere zaštite za one koji su u riziku, uključujući hitne vize i programe preseljenja, i traži od diplomatskih misija EU da pažljivo prate sudske sporove vezane za proteste. Takođe se članice pozivaju da usvoje jedinstveni odgovor na demokratsko nazadovanje Srbije, uključujući ciljane sankcije protiv pojedinaca odgornih za ozbiljno kršenje zakona i ljudskih prava.

Evroposlanici na kraju pozivaju sve zemlje koje će učestvovati na izložbi EXPO 2027 u Srbiji da uzmu u obzir ozbiljne bojazni i dokaze o raširenoj korupciji povezanoj sa vlastima, kao i prijavljeni nedostatak poštovanja osnovnih građevinskih standarda i zakona u organizaciji i procesu izgradnje.