Najveći muzej na svetu posvećen drevnom Egiptu svečano otvoren

U Egiptu je danas svečano otvoren Veliki egipatski muzej, najveći muzej na svetu posvećen drevnoj egipatskoj civilizaciji.

Muzej se nalazi se blizu piramida u Gizi na obodu Kaira, a građen je 20 godina.

U njemu je izloženo više od 50.000 predmeta koji detaljno prikazuju život u drevnom Egiptu, a za javnost će biti otvoren od 4. novembra, na godišnjicu otkrića grobnice faraona Tutankamona.

U saopštenju, predsedništvo Egipta je svečano otvaranje, na koje su bili pozvani i brojni svetski lideri, nazvalo "izuzetnim događajem u istoriji ljudske kulture i civilizacije".

Predsednik Egipta Abdel Fatah el-Sisi objavio je na društvenim mrežama da će muzej "spojiti genije drevnih Egipćana i kreativnost modernih Egipćana, unapređujući svetsku kulturu i umetnost novim orijentirnim mestom, koje će privući sve one koji cene civilizaciju i znanje".

Muzej je jedan od nekoliko megaprojekata koje el-Sisi podržava otkako je stupio na predsedničku dužnost 2014. godine.

Pripreme za svečano otvaranje bile su obavijene velom tajne. 

Pre ceremonije otvaranja mere bezbednosti oko Kaira su pooštrena, a vlada je današnji dan proglasila za državni praznik. 

U dvorištu muzeja podignuta je bina, da bi se odsvirala "globalna simfonija čovečanstva", navode egipatski mediji.

Muzej, koji je poslednjih nekoliko godina povremeno bio otvoren za manje posete, bio je zatvoren protekle dve nedelje zbog poslednjih priprema za otvaranje.

Vlada Egipta je obnovila područje oko muzeja i obližnjeg platoa Giza, na kojem se nalaze piramide i Sfinga. Putevi su asfaltirani, a radi boljeg pristupa se ispred kapije muzeja gradi stanica za metro. 

Zapadno od Kaira, na 40 minuta od muzeja, otvoren je Međunarodni aerodrom Sfinga.

Izgradnja muzeja, u koju je uloženo više od 800 miliona evra, počela je 2005. godine, ali je prekinuta zbog političke nestabilnosti, dok je otvaranje odlagano više puta.

Muzej ima visoku trougaonu staklenu fasadu, nalik obližnjom piramidama, a stalni izložbeni prostor u njemu površine je 24.000 kvadratnih metara.

Na ulazu u atrijum nalazi se velika granitna statua Ramzesa II (vladao od 1279. do 1213. pre nove ere), jednog od najmoćnijih faraona drevnog Egipta. Ramzes je drevni Egipat proširio sve do današnje Sirije na istoku i Sudana na jugu. 

Iz atrijuma, do glavnih galerija i pogleda na obližnje piramide vodi veliko stepenište okruženo drevnim statuama, koje prolazi kroz šest spratova muzeja. 

Muzej i piramide povezuje most, preko kojeg turisti mogu da pređu peške ili električnim vozilima.

U 12 glavnih galerija muzeja, otvorenih prošle godine, nalaze se starine od praistorijskih vremena do rimskog doba, organizovane po epohama i temama.

U dve sale nalazi se 5.000 predmeta iz kolekcije kralja Tutankamona, koja će u potpunosti biti izložena prvi put otkako je britanski arheolog Hauard Karter 1922. godine u Luksoru otkrio faraonovu grobnicu.

Najpoznatiji egipatski arheolog i bivši ministar za antikvitete Zahi Havas kaže da je Tutankamonova kolekcija remek-delo muzeja.

"Zašto je ovaj muzej toliko važan i zašto svi čekaju otvaranje? Zbog Tutankamona", rekao je Havas.  

Kolekcija uključuje tri sarkofaga i šest kočija, Tutankamonov zlatni presto, njegov pozlaćeni sarkofag i pogrebnu masku od zlata, kvarca, lapis lazulija i obojenog stakla.

Ovaj kulturni megaprojekat za cilj ima i da oporavi turistički sektor i ekonomiju zemlje, oslabljene decenijama stagnacije i nemirima nakon talasa demonstracija tokom Arapskog proleća 2011.

Vlada Egipta se nada da će muzej privući više turista koji će ostati neko vreme i zemlji obezbediti priliv deviza, potrebnih za oporavak ekonomije.

Egipatski turizam je poslednjih godina počeo da se oporavlja, nakon pandemije koronavirusa i ruske invazije Ukrajine. 

Ministar za turizam i starine Šerif Fathi rekao je da Egipat ove godine očekuje oko 18 miliona turista.

Prošle godine, Egipat je posetilo rekodnih 15,7 miliona turista. Prema zvaničnim podacima, oni su doneli osam odsto bruto društvenog proizvoda zemlje.

Vlasti Egipta nameravaju da do 2032. privuku 30 miliona posetilaca godišnje.