Evropska komisija: Na Zapadnom Balkanu Crna Gora i Albanija najbliže članstvu u EU

U godišnjim izveštajima o kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU Evropska komisija ocenila je da su Crna Gora i Albanija na putu da ostvare ciljeve evrointegracija i okončaju pregovore do kraja 2026. odnosno 2027, dok Severnu Makedoniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo čeka još posla i reformi. 

Crna Gora načininila je značajan napredak na putu u EU zatvaranjem četiri pregovaračka poglavlja u proteklih godinu dana. Istovremeno privrženost Crne Gore cilju da privremeno zatvori još poglavlja do kraja 2025. ukazuje na posvećenost te zemlje u evrointegracijama, navodi se u izveštaju Komisije objavljenom danas.

Ukazuje se da su stabilan napredak reformi i težnja kontinuiranom političkom konsenzusu ključni za postizanje cilja Crne Gore da zatvori pristupne pregovore do kraja 2026. 

Komisija je ocenila da je Crna Gora, ako održi tempo reformi, na putu da ostvari taj ambiciozni cilj.

U izveštaju o Albaniji ocenjuje se da je ta zemlja ostvarila značajan napredak otvarajući četiri klastera u poslednjih godinu dana, pri čemu i pripreme za otvaranje petog klastera u pregovorima sa EU dobro napreduju. 

Ocenjuje se da je Albanija ostvarila napredak kod osnova na evropskom putu, posebno pravosudne reforme i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Sada su, kako se ukazuje, potrebni stalni napori za ispunjavanje privremenih merila u okviru osnova koja će napraviti mesto za početak zatvaranja pregovaračkih poglavlja kada se sprovedu neophodne sektorske reforme.

Komisija je ocenila da će dostizanje cilja Albanije da završi pregovore do 2027. zavisiti od očuvanja zamaha reformi i ubrzavanja inkluzivnog političkog dijaloga. 

Kao i u slučaju Crne Gore, i Albanija će, ako očuva tempo reformi, ostvariti svoj cilj, smatraju u Komisiji.

Evropska komisija u izveštaju o Severnoj Makedoniji navodi da je ta zemlja nastavila rad na mapi puta za vladavinu prava, na reformi javne uprave i kod funkcionisanja demokratskih institucija, kao i na akcionom planu za zaštitu manjina. 

Ukazuje se međutim da je potrebna brza i odlučna akcija u vezi sa početnim merilima, u skladu sa pregovaračkim okvirom, sa ciljem otvaranja prvog klastera što pre i kada se ispune relevantni uslovi.

Komisija smatra da Severna Makedonija treba da intenzivira napore u vladavini prava zaštitom nezavisnosti i integriteta pravosuđa i i jačanjem borbe protiv korupcije.

Takođe Severna Makedonija treba da usvoji neophodne ustavne promene kako bi se u Ustav uključili građani unutar granica države koji su deo drugog naroda, poput Bugara, a kako je navedeno u Zaključcima Saveta iz jula 2022. koje se zemlja obavezala da pokrene i ostvari.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, politička kriza u entitetu Republika Srpska i kraj vladajuće koalicije potkopali su napredak u pristupanju EU i za posledicu imali ograničene reforme, posebno oko zaštite podataka i granične kontrole, kao i potpisivanje sporazuma o statusu Fronteksa.

Kao pozitivno je Komisija navela da su BiH u septembru dostavile Reformsku agendu Evropskoj komisiji.

Komisija ocenjuje da nakon nedavnih institucionalnih promena u Republici Srpskoj BiH ima priliku da isporuči reforme na putu ka EU. Navodi se da vlasti BiH, kako bi počele pregovore o pristupanju, moraju pre svega da završe i usvoje zakone o reformi pravosuđa, u potpunosti u skladu sa evropskim standardima, i imenuju glavnog pregovarača.

Kada je reč o Kosovu, potencijalnom kandidatu za EU, navodi se da je posvećeno evropskom putu, uz veliku podršku javnosti evrointegracijama. Ocenjuje se međutim da je odlaganje formiranja vlade posle februarskih izbora usporilo reforme povezane sa putem u EU.

Da bi se Kosovo vratilo na put evrointegracija, neophodno je uspostavljanje međustranačke saradnje i ponovno određivanje prioriteta reformi, ocenila je Komisija i istakla da normalizacija odnosa sa Srbijom i sprovođenje obaveza iz dijaloga ostaju sastavni deo evropske perspektive Kosova.

Komisija je, kako je navela, spremna da pripremi Mišljenje o zahtevu Kosova za članstvo, ako to zatraži Savet.

Dalje se navodi da je Komisija preduzela prve korake za postepeno ukidanje mera protiv Kosova a uslov za sledeće korake je održiva deeskalacija na severu. Komisija namerava da ukine te mere pod uslovom da se postigne prenos lokalne uprave na severu nakon drugog kruga lokalnih izbora i uz održivu deeskalaciju.

Srbiju je Evropska komisija pozvala je da prevaziđe zastoje u oblasti pravosuđa i osnovnih prava i da hitno prekine nazadovanje u pogledu slobode izražavanja i urušavanje akademskih sloboda. Takođe je ocenila da je polarizacija u srpskom društvu produbljena a reforme usporene. 

Dalje se navodi da će ukupni tempo pregovora Srbije sa EU i dalje zavisiti od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Srbije sa Kosovom, kao i da ranija preporuka da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) ostaje važeća.

U srpskom društvu produbila se polarizacija, na talasu masovnih protesta koji se širom Srbije održavaju od novembra 2024, odražavajući razočaranje građana, između ostalog, zbog korupcije i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti, uz slučajeve prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritisaka na civilno društvo, navela je Komisija.

Komisija je ocenila da su reforme u Srbiji značajno usporile. Iako se priznaju određeni nedavni pomaci, kao što su ponovo pokretanje postupka izbora novog Saveta REM i napredak u zakonodavnom procesu donošenja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji sada treba dovršiti i sprovesti, kao i nedavno povećano usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, koje treba nastaviti - potrebno je učiniti mnogo više, ukazuje se u izveštaju.

Evropska komisija ukazuje da vlada Srbije i dalje ističe članstvo u EU kao svoj strateški cilj i dodaje da je postavljen i novi, ambiciozniji cilj – kraj 2026. godine za ispunjenje tehničkih kriterijuma za članstvo.

Postizanje ciljeva Srbije u pregovorima o pristupanju EU zahteva snažnu političku volju, pristup uključivanja čitavog društva, efikasno planiranje i koordinaciju politika, zajedno sa dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za pristupanje EU u svim relevantnim institucijama, istakla je Komisija.

Analiza je nastala u okviru projekta koji je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija, stavovi izneti u tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.