Finansiranje klimatskih promena: Alat spreman za angažovanje 1.300 milijardi dolara

Bolja finansijska koordinacija, otpis duga ali i porezi - "alat je spreman" za povećanje godišnjeg finansiranja suzbijanja klimatskih promena na 1.300 milijardi dolara za ranjive zemlje, potvrdili su u sredu predsednici COP29 i COP30.

U vreme ograničavanja budžeta širom sveta, "svesni smo da ovo putovanje počinje u turbulentnom periodu", naveli su predsednici dve COP - predsednik Azerbejdžana Muhtar Babajev i predsednik Brazila Andre Korea do Lago u preambuli izveštaja kojeg učesnici COP30 u Belemu, u Brazilu, očekuju s nestrpljenjem, a predstaviće ga u četvrtak i petak na samitu lidera.

Cilj izveštaja je da transformiše u konkretne predloge nejasan cilj usvojen prošle godine: da se do 2035. godine godišnje mobiliše 1.300 milijardu dolara za zemlje u razvoju, kako iz javnih tako i iz privatnih izvora.

"Ali rešenja postoje", nastavljaju oni detaljno opisujući predloge na 81 stranici sa skoro 230 preporuka koje su dale nevladine organizacije, istraživači i finansijski sektor.

"Zadatak je ambiciozan, ali dostižan. Alati je tu", rekao je Sajmon Stil, šef Odeljenja UN za klimatske promene.

Ali Hardžit Sing, aktivista i šef Fondacije "Satat Sampada" za klimu, uporedio je međutim plan s "flasterom na smrtonosnoj rani" i da izveštaj "fundamentalno ne uspeva da propiše lek".

Afrička banka za razvoj, Azijska banka za razvoj, poznate kao multilateralne razvojne banke, imaju "centralnu ulogu", objašnjava se u izveštaju, prvenstveno poboljšanjem finansijske infrastrukture koja će im omogućiti da pozajmljuju više.

Izveštaj poziva na poboljšanu koordinaciju tih organizacija i multilateralnih klimatskih fondova i filantropskog sektora da bi se stvorio veći prostor za manevar.

Međunarodni monetarni fond čija misija uključuje smanjenje siromaštva, raspolaže specijalnim pravima vučenja (SPV), rezervnom imovinom koju može da izda i stavi na raspolaganje ranjivim zemljama, naglašava se u izveštaju.

Pravilo je da kada ih izda, MMF ih obično raspodeljuje srazmerno udelu svake zemlje u njenom kapitalu, dakle prvenstveno bogatim državama.

Međutim, države se mogu obavezati da će novac preusmeriti siromašnijim zemljama i ka borbi protiv klimatskih promena da bi oslobodile između 100 i 500 milijardi dolara godišnje, po proceni izveštaja.

Iako naizgled daleko od pružanja klimatske podrške siromašnijim zemljama, centralne banke i finansijska regulatorna tela ipak mogu imati ulogu u tome, na primer pojednostavljivanjem propisa koje bi moglo omogućiti finansiranje usmerenije na klimu.

Povećanje poreza je takođe među merama koje su pomenute.

Porez na najbogatije pojedince bi tako mogao da generiše između 200 milijardi i 1.364 milijarde dolara, u zavisnosti od stopa. Ovaj predlog deluje teško za sprovođenje, jer su diskusije koje je vodio Brazil na G20 o stvaranju globalnog poreza na milijardere propale 2024. godine.

Povećanje poreza na vazdušni prevoz ili pomorski saobraćaj, iako se Sjedinjene Države snažno protive tom drugom, generisalo bi između četiri i 223 milijarde dolara, a porez na finansijske transakcije između 105 i 327 milijardi dolara.

Izveštaj naglašava potrebu ublažavanja dužničkog tereta država koje trpe dvostruki teret visokih kapitalnih troškova i velikih rashoda koji su rezultat klimatskih katastrofa.

Izveštaj predviđa češće pauze u otplati duga u slučaju katastrofa povezanih sa meteorološkim uslovima i programe smanjenja duga u zamenu za finansiranje ekološki korisnih projekata.