U izveštaju koji je danas usvojen sa 512 glasova "za" i 76 "protiv", navodi se da su branioci ljudskih prava ključni stub demokratije i vladavine prava, a da su nedovoljno zaštićeni, saopštio je Evropski parlament.
Ovo je prvi put da je EP usvojio detaljnu definiciju transnacionalne represije, dodaje se u saopštenju.
Za 80 odsto slučajeva transnacionalne represije, prema rečima poslanika, odgovorno je 10 zemalja - Kina, Turska, Tadžikistan, Rusija, Egipat, Kambodža, Turkmenistan, Uzbekistan, Iran i Belorusija.
U izveštaju se ističe da je tokom protekle decenije zabeleženo više od 1.200 direktnih fizičkih incidenata u 103 zemlje.
Evroparlamentarci su ocenili da te "napade i pretnje sprovode države, autoritarni režimi i njihovi posrednici, sa ciljem da brane i promovišu svoje interese preko nacionalnih granica da bi vršili prinudu, kontrolisali ili ućutkivali disidente, političke protivnike, novinare, aktiviste, branioce ljudskih prava i pripadnike dijaspore".
U izveštaju se detaljno opisuju te metode, uključujući ciljana ubistva, otmice, nasilje, uznemiravanje, prisline povratke, nestanke i proterivanja.
"Zloupotreba pravnih instrumenata takođe je deo arsenala pretnji protiv branilaca prava, preko konzularnih službi, postupaka ekstradicije, hapšenja ili zloupotreba Interpolovih 'crvenih poternica' i optužbi za terorizam ili ugrožavanje državne bezbednosti", navodi se u saopštenju.
Poslanici su takođe osudili nefizičke metode, kao što su digitalni nadzor, zastrašivanje, ucenjivanje i pretnje porordicama, i ukazali da nove tehnologije, posebno veštačka inteligencija i špijunski softveri, postaju sve važniji alat transnacionalne represije.
Evroparlamentarci su pozvali EU i njene članice da prepoznaju, spreče i suzbiju digitalne oblike transnacionalne represije, uključujući kampanje dezinformisanja čija su meta branioci ljudskih prava.
Kada su u pitanju sporazumi EU sa trećim zemljama, poslanici Evropskog parlamenta žele da se transnacionalna represija rešava sistematski, uvođenjem klauzule o praćenju ljudskih prava, kao i da bude zabranjen izvoz špijunskog softvera i robe dvostruke namene autoritarnim režimima koji su proglašeni krivim za transnacionalnu represiju.
Takođe traže da EU pozove na odgovornost države i počinioce transnacionalne represije putem ciljanih sankcija i Globalnog režima sankcija EU za ljudska prava.
Izvestiteljka Kloe Ridel izjavila je da Evropa mora da ostane bezbedno utočište za one koji se bore za slobodu i demokratiju.
"Fizičke pretnje, trovanje, špijunski softveri, onlajn uzmeniravanje, otkazivanje pasoša… autoritarni režimi prate svoje protivnike daleko izvan svojih granica i sve više na evropskom tlu. Do sada smo to dozvoljavali. Vreme je da stanemo tome na kraj", rekla je Ridel.
