Naučnici isprobavaju smeo novi pristup u lečenju autoimunih bolesti

Vesti | Izvor: Beta | 13.11.2025 | 16:45

Naučnici isprobavaju novi, revolucionarni pristup lečenju reumatoidnog artritisa, multiple skleroze, lupusa i drugih autoimunih bolesti – reprogramiranjem oslabljenog imunog sistema pacijenata.

Kada imuni sistem tela napada vlastite ćelije umesto da ih štiti, današnji tretmani ublažavaju posledice tog napada, ali ne rešavaju osnovni uzrok problema.

Pacijenti se suočavaju s potrebom za doživotnim uzimanjem skupih lekova, injekcija ili infuzija, koji često imaju ozbiljne nuspojave. Pored toga, lekovi nisu uvek dovoljno efikasni da održe bolest pod kontrolom.

"Ulazimo u novu eru", rekao je reumatolog sa Univerziteta Džons Hopkins Maksimilijan Konig, koji proučava neke od mogućih novih tretmana.

Oni nude "šansu da se kontroliše bolest na način koji nikada ranije nismo videli".

Istraživači rade na modifikaciji disfunkcionalnih imunih sistema, a ne samo na njihovom suzbijanju, koristeći različite pristupe koji imaju za cilj da budu snažniji i precizniji od trenutnih terapija.

Ove terapije su još uvek veoma eksperimentalne i, zbog mogućih nuspojava, uglavnom su ograničene na pacijente koji su iscrpili dostupne tretmane. Ipak, ljudi koji učestvuju u ranim fazama istraživanja nadu traže upravo u ovim novim metodama.

CAR-T terapija je razvijena da uništi teško izlečive kancere krvi. Međutim, ćelije koje ne funkcionišu kako treba u leukemijama i limfomama, imunološke ćelije zvane B ćelije, ponašaju se na drugačiji način u mnogim autoimunim bolestima.

Neka istraživanja u SAD na miševima sugerisala su da CAR-T terapija može pomoći u lečenju autoimunih bolesti. Zatim je u Nemačkoj doktor Georg Šet sa Univerziteta Erlangen-Niremberg pokušao ovu terapiju na mladoj ženi koja je bila ozbiljno obolela i nije uspela sa prethodnim lečenjima za lupus. Nakon jedne infuzije, ona je u remisiji, bez drugih lekova, od marta 2021. godine.

Prošlog meseca, Šet je na sastanku Američkog udruženja reumatologa (American College of Rheumatology) ispričao kako je njegov tim postepeno lečio nekoliko desetina pacijenata, uključujući i one sa dodatnim bolestima poput miopatije i skleroderme - uz nekoliko relapsa do sada.

Ovi rani rezultati su bili "šokantni", kako se prisetio Konig sa Hopkinsa.

Oni su doveli do eksplozije kliničkih ispitivanja CAR-T terapije u SAD-u i širom sveta, koja je počela da se testira na sve većem broju autoimunih bolesti.

Imunološke ćelije zvane T ćelije filtriraju se iz krvi pacijenta i šalju u laboratoriju, gde se programiraju da unište svoje rođake - B ćelije. Nakon nekoliko tretmana hemoterapijom, koja uklanja dodatne imunološke ćelije, milionima kopija tih "živih lekova" se infuziraju nazad u pacijenta.

Iako lekovi za autoimune bolesti mogu ciljati određene B ćelije, stručnjaci tvrde da ne mogu da se oslobode onih koje su skrivene duboko u telu. CAR-T terapija cilja kako problematične B ćelije, tako i zdrave onesposobljene B ćelije koje bi mogle da izazovu haos.

CAR-T terapija je zahtevna i skupa, delimično zato što je prilagođena svakom pacijentu. Lečenje CAR-T terapijom za rak može da košta i do 500.000 dolara. Sada neki proizvođači testiraju unapred pripremljene verzije, koje se prave korišćenjem ćelija zdravih donora.

Drugi pristup koristi "mirovne" ćelije, koje su u centru ovogodišnje Nobelove nagrade. Regulatorne T ćelije su retka podvrsta T ćelija koje smanjuju upalu i pomažu da se zaustave druge ćelije koje greškom napadaju zdravo tkivo. Neke biotehničke kompanije proučavaju kako da inženjerski modifikuju ćelije pacijenata sa reumatoidnim artritisom i drugim bolestima, ne da napadaju, kao što to radi CAR-T terapija, već da umiruju autoimune reakcije.