Gotovo polovina birača zapadnih zemalja nezadovoljno funkcionisanjem demokratije

U zemljama Zapada rasprostranjeno je nezadovoljstvo birača načinom funkcionisanja demokratije, kao i zabrinutost da će ekstremističke partije, lažne vesti i korupcija uticati na izbore, pokazuje novo istraživanje agencije Ipsos.

U istraživanju sprovedenom od 12. do 29. septembra učestvovalo je više od 9.800 birača iz sedam članica EU (Francuske, Španija, Italija, Švedska, Hrvatska, Holandija i Poljska), Velike Britanije i SAD.

U proseku je 45 odsto anketiranih reklo da je nezadovoljno načinom na koji demokratija funkcioniše, prenosi Politiko.

Jedino u Švedskoj većina birača smatra da demokratija dobro funkcioniše (65 odsto) i nije zabrinuta za stanje demokratije u svojoj zemlji u narednih pet godina (55 odsto).

U ostalim zemljama obuhvaćenim istraživanjem jasna većina birača je zabrinuta za budućnost demokratije, najviše u Francuskoj (86 odsto) i Španiji (80 odsto).

Kao najveće pretnje po demokratiju vide dezinformacije, korupciju, nedostatak odgovornosti političara i uspon ekstremističkih politika.

Pored Švedske, jedino je u Poljskoj više građana zadovoljno funkcionisanjem demokratije (40 odsto) nego onih koji nisu (31 odsto).

"Postoji široko rasprostranjena zabrinutost zbog načina na koji demokratija funkcioniše, ljudi osećaju da nisu zastupljeni, posebno od strane svojih nacionalnih vlada", rekao je za Politiko, viši direktor za politiku Velike Britanije u Ipsosu Gideon Skiner dodajući da u većini zemalja postoji želja za radikalnim promenama.

Istraživanje je pokazalo da su birači koji se identifikuju kao pripadnici političkih ekstrema, i na krajnjoj levici i na krajnjoj desnici, najverovatnije rekli da demokratija propada.

U Francuskoj i Holandiji je zadovoljstvo demokratijom opalo tokom protekle godine zbog političkih previranja – u Francuskoj zbog budžetske krize koja je više puta dovela do pada vlade, a u Holandiji zbog raspada vladajuće koalicije i novih izbora.

U svih devet zemalja većina birača ne veruje da njihova vlada dobro predstavlja njihove stavove, a najmanji procenat zabeležen je u Hrvatskoj i Velikoj Britaniji (23 odsto).

U svim zemljama osim Poljske, više je birača koji su rekli da se način funkcionisanja demokratije pogoršao tokom proteklih pet godina od onih koji veruju da se poboljšalo.

U SAD je procenat onih koji misle da se stanje demokratije pogoršalo od 2020. čak 61 odsto.

Generalno, većina ispitanih i dalje snažno podržava demokratske ideale, mada je u Hrvatskoj više od polovine (51 odsto) reklo da se očuvanje demokratije isplati samo ako pruža dobar kvalitet života.

Istraživanje Ipsosa je pokazalo da ispitanici podržavaju akcije za zaštitu demokratije, posebno borbu protiv korupcije, nezavisnost sudova, bolje građansko obrazovanje u školama i propise protiv lažnih vesti i govora mržnje na društvenim mrežama.