Srbija najlošije rangirana zemlja Zapadnog Balkana prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala

Srbija je najlošije rangirana zemlja Zapadnog Balkana prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025. godinu i nalazi se na četvrtom mestu od nazad, od 44 evropske zemlje koje su analizirane.

Kako je preneo Radio Slobodna Evropa, lošije rangirane od Srbije su jedino Rusija, Ukrajina i Italija.

Godišnje izveštaje o Indeksu organizovanog kriminala objavljuje Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), organizacija civilnog društva sa sedištem u Ženevi.

Prema ovogodišnjem, izveštaju za 2025. godinu, Bosna i Hercegovina (BiH) je na šestom mestu, dok je Crna Gora na 10. Podaci za Kosovo nisu objavljeni.

Globalni indeks organizovanog kriminala procenjuje nivo kriminala i otpornost na organizovani kriminal u 193 države sveta.

Izvršni direktor GI-TOC Mark Šou (Shaw) ukazao je na to da organizovani kriminal "potkopava demokratiju, suverenitet država, pa čak i međunarodni mir i bezbednost".

U Srbiji "državni akteri imaju ključnu ulogu u pejzažu organizovanog kriminala", ocenili su autori izveštaja, ukazujući da političke elite utiču na ključna kriminalna tržišta.

Dodaju da korupcija unutar državnih institucija olakšava i nezakonite finansijske transakcije i štiti kriminalne poslove, i da su "visoki državni zvaničnici povezivani s ozloglašenim figurama iz sveta organizovanog kriminala".

"Srbija ostaje jedno od glavnih čvorišta krijumčarenja na Zapadnom Balkanu", napominje se u izveštaju.

Takođe, prema izveštaju, Srbija predstavlja sastavni deo rute za krijumčarenju heroina ka zapadnoj Evropi, dok srpske kriminalne mreže igraju značajnu ulogu i u globalnom krijumčarenju kokaina.

Dodaje se i da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen "porast krijumčarenja oružja iz Srbije na Kosovo, uključujući oružje vojnog tipa".

Autori Globalnog indeksa bavili se se i ulogom Srbije u trgovini ljudima.

"Izveštaji ukazuju da su pojedinci iz vlasti i policije umešani u prinudni rad, trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i krijumčarenje oružja velikih razmera, uz minimalnu odgovornost", navodi se.

Spominju se i rastuće veze sa Rusijom, Kinom i zalivskim državama koje "izazivaju zabrinutost zbog netransparentnosti stranih ulaganja i infrastrukturnih projekata". To, kako se ističe, podstiče sumnje na korupciju.

Finansijski kriminal u Srbiji veoma je ukorenjen, ocenjuje se i dodaje da su u njih "često umešani visoki državni zvaničnici".

Privatni sektor u Srbiji duboko je isprepletan s organizovanim kriminalom - "veliki broj preduzeća posluje pod uticajem visokih političkih funkcionera", zbog čega "dobijaju povlašćen tretman u tenderima i investicijama, često služeći kao posrednici za tokove nezakonitog novca", navodi se u izveštaju.

S druge strane, napominju, preduzeća koja nisu povezana s političkim krugovima trpe stalne pritiske i inspekcije.

Ukazuju i da vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) ima značajan uticaj na javne institucije, medije i izborni proces, što doprinosi sumnjama u demokratsko upravljanje, navodi se u izveštaju

U Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025. godinu navode i da se organizovane kriminalne grupe u Srbiji koriste za zastrašivanje političkih protivnika i manipulaciju izbornim procesima.

Pored toga, dodaje se da politička elita poseduje gotovo neograničenu moć, a javnost na ima nizak stepen poverenja u demokratske institucije.