Dogradnja nuklearne elektrane u Češkoj radi napuštanja uglja kao goriva

Nuklearna elektrana Dukovani u Češkoj dobiće dva nova reaktora, a plan je da do 2050. između 50 i 60 odsto električne energije u Češkoj dolazi od nuklearnih elektrana.

Ovaj projekat od 19 milijardi dolara trebalo bi da udvostruči nuklearnu proizvodnju Češke i učvrsti njeno mesto u Evropi među zemljama koje najviše korište nuklearnu energiju za proizvodnju struje.

Južnokorejska kompanija KHNP pobedila je francuski EDF na tenderu za izgradnju nove elektrane čija će dva reaktora imati snagu od preko 1.000 megavata, a počeće da rade u drugoj polovini iduće decenije. Time će se dopuniti četiri reaktora elektrane Dukovani od 512 megavata koji datiraju iz 1980-ih.

Sporazum sa KHNP daje Česima mogućnost da izgrade još dva bloka u drugoj nuklearnoj elektrani, u Temelinu, koja sada ima dva reaktora od 1.000 megavata.

Uz to su spremni da nastave sa malim, "modularnim nuklearnim reaktorima".

"Nuklearna energija će generisati između 50 i 60 odsto oko 2050. godine u Češkoj Republici, možda i malo više", rekao je za Asošijejted pres Petr Zavodski, glavni izvršni direktor projekta Dukovani.

Zavodski je dodao da je širenje nuklearnog pogona te centrale potrebno da bi Češka odustala od fosilnih goriva, obezbedila stabilno i pouzdano snabdevanje po razumnoj ceni, ispunila zahteve za niskim emisijama zagađujućih gasova i omogućila rastuću potražnju za električnom energijom narednih godina.

Potražnja za strujom i približavanje rokova za znatno smanjenje zagađenja ugljenikom oživeli su interesovanje za nuklearnu tehnologiju proizvodnje struje.

Nuklearna postrojenja ne ispuštaju gasove, poput ugljen-dioksida, glavnog pokretača klimatskih promena.

Evropska unija je prihvatila nuklearnu energiju uključivši je među ekološki održive ekonomske aktivnosti, otvarajući vrata finansiranju. To je bio podsticaj za Češku, Slovačku, Mađarsku i Francusku - nuklearnog lidera na kontinentu, koje se u velikoj meri već oslanjaju na nuklearnu energiju.

Belgija i Švedska su nedavno odustale od planova za postepeno ukidanje nuklearne energije. Danska i Italija ponovo razmatraju njenu upotrebu, dok će Poljska uskoro postati članica grupe 12 zemalja EU koje prihvataju nuklearnu energiju pošto potpisše sporazum sa američkom kompanijom Vestinghaus o izgradnji tri nuklearna bloka.

EU je 2024. godine u nuklearnim centralama iz proizvela 24 odsto električne energije koju je potrošila.

Velika Britanija je u septembru potpisala sporazum o saradnji sa Sjedinjenim Državama za koji je ministar energetike Ed Miliband rekao da će dovesti do "zlatnog doba nuklearne energije u ovoj zemlji". Takođe će investirati 14,2 milijarde funti (19 milijardi dolara) u izgradnju nuklearne elektrane "Sajzvel C", prve u Velikoj Britaniji od 1995. godine.

ČEZ, vodeća češka energetska kompanija u kojoj država ima 70 odsto udela, i britanski "Rols-Rojs SMR" dogovorili su se o strateškom partnerstvu za razvoj i raspoređivanje malih, "modularnih nuklearnih reaktora".

Troškovi projekta Dukovani procenjuju se na više od 19 milijardi dolara, a vlada je pristala da ima 80 odsto vlsništva u novoj elektrani. Vlada će obezbediti kredit za te nove nuklearne blokove centrale koji će ČEZ otplaćivati 30 godina. Država će takođe garantovati stabilan prihod od proizvodnje električne energije za ČEZ tokom 40 godina. Očekuje se da će odobrenje dati EU čiji cilj je da do 2050. godine postane "klimatski neutralna" .

"U dobroj smo poziciji da tvrdimo da nećemo moći bez novih nuklearnih blokova", rekao je Zavodski. "Danas dobijamo oko 40 odsto električne energije iz nuklearne energije, a 40 odsto iz termo-centrala na ugalj. Jasno je da moramo zameniti ugalj", kazao je on.

Neizvesnost oko finansiranja izazvala je znatno kašnjenje u širenju nuklearne energije. ČEZ je 2014. godine otkazao tender za izgradnju dva reaktora u postojećoj nuklearnoj elektrani Temelin pošto je Vlada odbila da pruži finansijske garancije.

Ruski energetski gigant Rosatom i kineski CNG isključeni su iz tendera za Dukovani iz bezbednosnih razloga posle invazije Rusije na Ukrajinu.

ČEZ je potpisao ugovor sa Vestinghausom i francuskim Framatomom o isporuci nuklearnog goriva za svoje dve nuklearne elektrane, eliminišući zavisnost od Rusije. Ugovor sa KHNP-om obezbeđuje isporuke goriva tokom 10 godina.

Iako atomska energija uživa javnu podršku, skeptični glasovi se mogu čuti u zemlji i inostranstvu.

Organizacija "Prijatelji Zemlje" kaže da je to preskupo i da bi se novac mogao bolje iskoristiti za unapređenje industrije. Uz to Češka nema trajno skladište za istrošeno nuklearno gorivo.

Elektrane Dukovani i Temelin su blizu granice sa Austrijom koja je napustila nuklearnu energiju posle nuklearne katastrofe u Černobilju, u Ukrajini, 1986. godine. Spor oko elektrane Temelin doveo je 2000. godine do političke krize između Praga i Beča i blokirao je granične prelaze nedeljama.

Austrija ostaje najskeptičnija zemlja EU prema nuklearnoj energiji, a donji dom njenog parlamenta već je kritikovao češki plan malih, "modularnih reaktora".