Izveštaj Poverenika: Dve od pet žena u Srbiji doživele seksualno uznemiravanje na radnom mestu
Dve od pet žena u Srbiji doživele su neki oblik seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, a izvršioci su najčešće oni na višim pozicijama od njih, rečeno je na predstavljanju Posebnog izveštaja o diskriminaciji žena Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Viša savetnica u instituciji Poverenika, Tijana Milošević, rekla je na predstavljanju izveštaja u Evropskoj kući u Beogradu, da žene ređe prijavljuju tu vrstu uznemiravanja, uglavnom zbog straha, stida ili nepoverenja u institucije.
Izveštaj je pokazao da je diskriminacija žena najčešća u oblasti rada i zapošljavanja, kao i da ona počinje već pri samom zapošljavanju, kada se ženama postavljaju nedozvoljena pitanja o bračnom statusu, planovima za rađanje.
Dodaje se da žene dobijaju i otkaze nakon saznanja o trudnoći, kao i da ne dobijaju produženje ugovora, ili bivaju premeštene na niže pozicije.
Najteži oblik diskriminacije je, prema njenim rečima, rodno zasnovano nasilje, uključujući i femicid za koji još uvek nedostaje jedinstvena nacionalna evidencija i koji bi trebalo da bude regulisan kao posebno krivično delo.
Milošević je navela da su istraživanja pokazala i da je više od 50 odsto žena u Srbiji doživelo neki oblik rodno zasnovanog nasilja u digitalnom prostoru, ali da je problem što žene uglavnom same sebe krive za to.
Odlazeća poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je novinarima da se čini da je broj žena u političkoj sferi u Srbiji veći nego ikad - od Skupštine Srbije i lokalnih parlamenata, do izvršne vlasti i institucija, ali da je "definitivno pitanje njihovog istinski realnog uticaja".
"Pitanje je koliko su u mogućnosti da zahvaljujući ovoj brojnoj zastupljenosti postavljaju pitanja koja su posebno važna za kvalitet života žena, što se odražava i na kvalitet života njihovih porodica", dodala je Janković.
Diskriminacija je, prema njenim rečima, najčešće zastupljena u oblasti rada i zapošljavanja, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, pred organima javne vlasti, ali i u medijima, kulturi, sportu...
"Činjenica je da je diskriminacija žena svih prethodnih 10 godina (od prethodnog izveštaja) i dalje jedan od najrasprostranjenijih oblika diskriminacije. Kao i činjenica da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti i dalje nalazi pred Ustavnim sudom i čeka se njegova konačna odluka", kazala je ona.
Poverenica Janković je navela da su u Srbiji "izuzetno jaki procesi patrijarhalizma i marginalizacije žena", uz ocenu da "konzervativne struje žele da marginalizuju ulogu žena".
"Značajan deo kulture i medija pripada ženama, ali nažalost i dalje su prisutne prakse seksizma, marginalizacije, pa i primitivizma i vulgarnosti u javnom prostoru. Ništa manji problem nije ni u digitalnoj sferi, koji je, umesto da bude prostor slobode, postao prostor za rodno zasnovano nasilje", kazala je Janković.
Navela je da se diskriminacija, odnosno neravnopravnost, ne manifestuje samo kroz zakone, jer Srbija ima relativno zaokružen pravni okvir, sem Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
"Ta diskriminacija se manifestuje kroz prakse i politike, kroz navike sistema", ocenila je poverenica.
Direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) u Srbiji, Milana Rikanović ocenila je da današnji izveštaj predstavlja najbolji pokazatelj položaja žena u Srbiji i pokazuje da diskriminacija žena "nije epizoda, nije anegdota, već je strukturalna i zahteva našu sveobuhvatnu akciju".
Navela je da žene uglavnom ukazuju na prepreke i izazove u oblastima rada, obrazovanja, pristupu uslugama, pravdi...
"Zabrinjava da je položaj seoskih žena, starijih žena, Romkinja, žena sa invaliditetom i drugih veoma težak i da i dalje predstavljaju jedan od najugroženijih i najmarginalizovanijih delova društva", kazala je Rikanović.
