Oko 70 odsto najvećih zagađivača neometano i nezakonito posluje bez integrisane dozvole

U Srbiji oko 70 odsto najvećih zagađivača posluje bez integrisane dozvole, a među njima su i neke od najbogatijih kompanija koje država svojim nečinjenjem štiti, na štetu zdravlja građana i životne sredine, rečeno je danas na predstavljanju rezultata analize Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

U analizi primene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, polazeći od polaznih osnova nacrta novog zakona koje je Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo u februaru ove godine, RERI ocenuje da je primena tog zakona koji postoji već 20 godina neuspešna.

"Od oko 220 operatera koji su bili dužni da pribave integrisanu dozvolu do 31. decembra 2024. tu obavezu je ispunilo njih 60-70. Ostalih 150 operatera bez ikakvih prepreka neometano i nezakonito obavljaju svoje poslovne aktivnosti", navodi se u analizi RERI-ja. 

Kao neki od glavnih problema u primeni zakona navedeni su neadekvatno identifikovanje problema, nedovoljni administrativni kapaciteti, hronična pasivnost inspekcijskog nadzora i neadekvatna kaznena politika i nedosledno
postupanje tužilaštva.

Programski direktor RERI-ja Mirko Popović je rekao da je ideja Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine da se podrži uvođenje načela predostrožnosti i prevencije u životnoj sredini, ali da se od samog početka državna uprava strogo drži načela "kako da pomognemo privredi da se snađe i prevaziđe taj namet".

"Od početka je administracija pristupila kako da se spase privreda na štetu građana, kako da omogućimo EPS-u da 20 godina radi bez integrisane dozvole, da zagađuje, uništava imovinu i ugrožava zdravlje ljudi i njihova prava", rekao je Popović, dodajući da se zakon 20 godina primenjuje "tako da se zagađivačima omogući da izbegnu standard".

Kada je u pitanju primena najboljih dostupnih tehnika, koje se odnose na standarde zaštite životne sredine koji su dostupni, primenjivi i ne predstavljaju preveliki ekonomski zahtev  privredi, Popović je rekao da država smatra da bi to predstavljalo preveliki finansijski teret za industriju pa je u dozvolama omogućeno da se izbegne njihova primena.

Popović je istakao da postoje veliki zagađivači koji su među najbogatijim kompanijama u Srbiji a pošteđeni su od primene zakona na štetu građana zato što zagađuju vazduh, vodu, zemljište.

"EPS i Ziđin su među pet najbogatijih kompanija u Srbiji a posluju bez integrisane dozvole. Kako one ne mogu da priušte vrhunske stručnjake da im obezbede dozvole i da primene najbolje dostupne tehnike. Građani su dužni da plaćaju porez i pridržavaju se zakona, a ovi zagađivači nisu", kazao je Popović.

On je istakao da je neprihvatljivo da se priča da su individualna ložišta najveći zagađivači, jer to znači da su građani neodgovorni.

"Građanima se protura obmanjujući narativ da su oni najveći zagađivači, a ne ova industrija koja predstavlja najproftabilnije kompanije a koja je nečinjenjem državnih organa oslobođena primene zakona", rekao je Popović.

On je dodao da su Ministarstvo životne sredine, na čelu sa ministrom, državnim sekretarima i pomoćnicima, odgovrni što se ovaj zakon ne primenjuje, ali i stručnjaci koji rade analize, odobravaju integrisane dozvole i prate njihovo poštovanje.

Pravna savetnica u RERI-ju Hristina Vojvodić je ocenila da su nadzor i inspekcija najveći problem celog sistema zaštite životne sredine.

Inspektori imaju izuzetno malo ovlašćenja, rekla je Vojvodić i dodala da se nacrtom novog zakona ta ovlašćenja dodatno sužavaju, a predviđa se da nadzor može da se vrši samo na novim postrojenjima, ali ne i da li postojeća imaju potrebne dozvole i da li posluju u skladu s njima.

Vojvodić je podsetila da je u prvoj polovini godine inspekcija Ministarstva za životnu sredinu sprovela samo 29 inspekcijskih nadzora, i to u postrojenjima koja imaju dozvolu, a da nije odgovoreno ni na jedan njihov zahtev za vanredni inspekcijski nadzor u slučajevima prekomernih emisija.

U slučajevima utvrđenih nezakonitosti, kao što je, na primer, poslovanje cementare "Moravacem" suprotno dozvoli, inspekcija nije podnela prijavu za privredni prestup, šaljući poruku da kršenje propisa ne proizvodi stvarne posledice.

Drugi problem su, prema njenim rečima, neadekvatne kazne za zagađivače koji nemaju dozvolu ili ih krše.

Navela je primer kompanije Ziđin koper koja je platila kaznu od 250.000 dinara jer nema integrisanu dozvolu.

Takve kazne, istakla je Vojvodič, nisu motivišuće jer je kompanijama isplativije da plate kaznu nego da angažuju stručnjake za dobijanje integrisane dozvole.

"Uopšte nemamo nikakve, ili bar ne adekvatne mehanizme nadzora i sankcionisanja i dok to ne postoji niko neće biti motivisan da radi u skladu s propisima", rekla je Vojvodić.

Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta je rekao da su ulaganja u smanjenje zagađenja mnogo manja od očekivanih i da se ne može očekivati da industrija ulaže ako država ne stoji iza svog zakona.

Pored toga, mnogo više se ulaže u kontrolu već nastalog zagađenja nego u prevenciju, odnosno u najbolje dostupne tehnologije za smanjenje zagađenja.

"Sve počiva na paradigmi da su ulaganja u tehnologije koje minimalizuju štetnost po životnu sredinu i zdravlje investicije koje uvećavaju troškove i usporavaju rast, ali to je prevaziđeno", rekao je Minić. 

On je kazao da zagađenje ima negativan uticaj i na bruto domaći proizvod, navodeći da prema jednom istraživanju OECD-a povećanje prosečne koncentacije čestica PM2,5 za jedan mikrogram po kubnom metru smanjuje BDP u toj godini za 0,8 odsto.

"Ako hoćemo da izađemo iz začaranog kruga moramo da počnemo da razmišljamo da ovo nije trošak nego investicija ne samo u proizvodni kapacitet nego i u ljudski kapacitet i na taj način da doprinosi i prevrednom rastu", kazao je Minić.

U analizi RERI-a se navodi da slabe karike u primeni propisa predstavljaju praćenje efekata primene propisa u oblasti zaštite životne sredine, kao i izrada izveštaja o primeni zakona i strateških dokumenata.

"Zbog toga i analiza efekata propisa, kao sastavni deo polaznih osnova za pripremu novih zakona gotovo po pravilu ne sadrži objektivnu i na dokazima zasnovanu analizu primene prethodnih propisa i problema sa kojima su se organi vlasti, privreda i društvo suočavali tokom primene propisa. Logična posledica takvog pristupa jesu normativna rešenja koja ne otklanjaju nagomilane probleme u oblasti zaštite životne sredine", ocenjuje se u analizi. 

Ministarstvo zaštite životne sredine je prošle sedmice otvorilo javni poziv za učešće u konsultacijama povodom Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koje će trajati do 15. decembra 2025. godine.

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.