Nemci i Francuzi manje voljni za povećanje pomoći Ukrajini od Amerikanaca

Nove ankete pokazuju da u Francuskoj i Nemačkoj više ispitanika želi da njihove zemlje smanje finansijsku pomoć Kijevu nego da je povećaju ili zadrže na istom nivou dok u SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji favorizuju zadržavanje materijalne podrške.

Rezultati istraživanja Politiko pul, koje je obuhvatilo više od 10.000 ljudi iz pet zemalja, objavljeni su pred sastanak lidera EU u Bruselu u četvrtak na kome će, kako se očekuje, glavna tema biti finansijska podrška Ukrajini. Takođe rezultati stižu u trenutku kada Vašington nastoji da posreduje u mirovnom sporazumu Moskve i Kijeva.

U pet zemalja obuhvaćenih istraživanjem ispitanici kao razlog za podršku kontinuiranoj pomoći Ukrajini najčešće navode uvrenje da državama ne treba dozvoliti da silom zauzimaju teritoriju. 

Istovremeno je glavni argument protiv dodatne pomoći Ukrajini bojazan oko njene cene i od pritiska na nacionalnu ekonomiju. 

Nemci su najmanje voljni u pogledu povećanja finansijske pomoći i 45 odsto je za smanjenje pomoći Kijevu a samo 20 odsto za povećanje. U Francuskoj 37 odsto ispitanika želi da se pomoć smanji a 24 odsto je za povećanje.

S druge strane, u SAD je, uprkos činjenici da je predsednik Donald Tramp skeptičan u vezi šansi Kijeva da porazi Moskvu i da je poslao predstavnike da pregovaraju sa Rusima o miru, 37 odsto ispitanika za povećanje finansijske pomoći Ukrajini. U Kanadi je takvih 35 a u Britaniji 31 odsto, pokazalo je istraživanje rađeno ranije ovog meseca. 

Podršku Ukrajini uglavnom predvode oni koji su podržavali kandidatkinju demokrata na predsedičkim izborima 2024. Kamalu Haris. Tako je 29 odsto glasača Kamale Haris kao jedan od tri glavna razloga zbog kojih SAD treba da podržavaju Ukrajinu navelo zaštitu demokratije u odnosu na 17 odsto Trampovih pristalica, piše briselski Politiko.

U Nemačkoj i Francuskoj protivljenje pomoći posebno je izraženo među pristalicama desničarskih partija, poput Alternative za Nemačku i francuskog Nacionalnog okupljanja, dok su centristički glasači manje skeptični po tom pitanju.

Slično je i kada je reč o vojnoj pomoći. Gotovo 40 odsto ispitanih u SAD, Britaniji i Kanadi podržava veću vojnu pomoć Ukrajini dok joj se oko 20 odsto protivi.

U Nemačkoj 26 odsto ispitanika podržava povećanje vojne pomoći Ukrajini a 39 odsto je protiv, u Francuskoj je 31 odsto za povećanje a 30 odsto za smanjenje.

Nemačka je, pokazalo je istraživanje, jedina zemlja u kojoj većina ispitanih kaže da bi njihova vlada trebalo da prihvati manje Ukrajinaca raseljenih zbog rata. U toj zemlji, koja je od početka agresije Rusije na Ukrajinu primila više od milion ukrajinskih izbeglica, polovina Nemaca misli da Berlin treba da primi manje izbeglica.

Takođe polovina nemačkih ispitanika misli da njihova zemlja treba da smanji podršku Ukrajincima koji su već u zemlji.

Međutim, slabija podrška Ukrajini u Francuskoj i Nemačkoj ne znači da su osećanja prema Moskvi "otoplila" i ispitanici u pet zemalja podržavaju sankcije Rusiji, što ukazuje da je javnost, čak i tamo gde želi da se smanji pomoć, usklađena oko kažnjavanja agresora i ograničavanja mogućnosti Rusije da finansira rat.