Sinhua: Kineske inicijative utiru novi put ka boljem svetu
Kada se budući istoričari budu osvrnuli na globalnu transformaciju koja se dešava jednom u veku i pokušali da sagledaju osnovnu logiku razvoja međunarodnih odnosa, zasigurno će kao prelomni trenutak prepoznati 1. septembar 2025.- dan kada je kineski predsednik Si Đinping predložio Globalnu inicijativu za upravljanje (Global Governance Initiative – GGI).
Pre toga, Peking je izneo niz značajnih globalnih inicijativa: Globalnu razvojnu inicijativu (Global Development Initiative – GDI) 2021. godine, Globalnu bezbednosnu inicijativu (Global Security Initiative – GSI) 2022, kao i Globalnu civilizacijsku inicijativu (Global Civilization Initiative – GCI) 2023. godine. Zajedno sa GGI, one čine sveobuhvatan okvir za zajedničku izgradnju zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva.
U međuvremenu, narativ o "sukobu civilizacija" sve više potiskuje razmenu među njima, dok se globalno upravljanje narušava povlačenjem iz međunarodnih sporazuma, praksama razdvajanja i širenjem barijera koje potkopavaju pravičnost i jednakost, naročito za zemlje Globalnog juga.
POZIV NA ZAJEDNIČKI RAZVOJ
Kako je Si istakao, razvoj predstavlja glavni ključ za rešavanje svih problema. Globalna razvojna inicijativa usredsređena je na zajedničke razvojne potrebe čovečanstva, tesno je usklađena sa Agendom Ujedinjenih nacija 2030 za održivi razvoj i direktno se bavi stvarnim izazovima u oblasti globalnog razvoja. Ova inicijativa doprinosi kineskom mudrošću i rešenjima zajedničkom unapređenju globalnog razvoja ka novoj fazi uravnoteženog, koordinisanog i inkluzivnog rasta.
Deset godina kasnije, Agenda 2030 za održivi razvoj je u zastoju. Od ukupno 169 konkretnih ciljeva, samo oko 35 odsto je na dobrom putu, dok skoro polovina napreduje presporo, a 18 odsto je nazadovalo.
Pored toga, ratovi i sukobi gurnuli su 140 miliona ljudi u akutnu nesigurnost u snabdevanju hranom, dok unilateralne sankcije i dalje ozbiljno pogađaju životni standard milijardi ljudi.
Ove alarmantne činjenice razotkrivaju temeljne manjkavosti globalnog razvoja. Neke razvijene zemlje dale su prednost geopolitičkim interesima u odnosu na saradnju, eksploatišući razvojne resurse putem sankcija, razdvajanja i smanjenja pomoći. Time su izneverile univerzalni konsenzus da je pravo na razvoj neotuđivo ljudsko pravo.
Neuravnotežena struktura globalnog upravljanja već dugo ostavlja zemlje u razvoju u nepovoljnom položaju kada je reč o oblikovanju međunarodnih pravila, dok tehnološke blokade i trgovinske barijere nastavljaju da produbljuju razvojni jaz.
U međuvremenu, mehanizmi multilateralne saradnje sve su više oslabljeni unilateralnim potezima, što dovodi do ozbiljnog nedostatka globalnih javnih dobara i izostanka koordinisanih međunarodnih odgovora.
Ovi problemi ne samo da su povećali rizik od neuspeha Agende 2030, već su i ukazali na hitnu potrebu za ciljanim merama radi suočavanja sa globalnim razvojnim izazovima.
Globalna razvojna inicijativa (GDI), predložena u ovom ključnom trenutku, stekla je snažnu globalnu privlačnost jer se udaljava od zastarelog obrasca u kojem velike sile dominiraju, a manje države su prinuđene da od njih zavise. Inicijativa takođe promoviše kolektivno delovanje zasnovano na jednakosti i sistemskom pristupu, obezbeđujući da svaki učesnik postane korisnik razvoja.
Kao aktivni zagovornik ove inicijative, Kina se dosledno rukovodi pravilom "šest principa" i oslanja se na platforme poput Inicijative Pojas i put, Globalnog fonda za razvoj i saradnju Jug–Jug, Azijske infrastrukturne investicione banke i Nove razvojne banke kako bi osnažila međunarodnu razvojnu saradnju.
Kinesko-afrički demonstracioni centar za poljoprivredne tehnologije primenjuje model "tnauči čoveka da peca", što je dovelo do prosečnog povećanja lokalnih prinosa useva od 30 do 60 odsto. Od toga je korist imalo više od milion poljoprivrednika, što predstavlja opipljivu potvrdu koncepta razvoja kao prioriteta.
Železnica Kina–Laos pretvorila je Laos iz zemlje bez izlaza na more u povezano regionalno čvorište, smanjivši logističke troškove za više od 30 odsto i otvorivši više od 100.000 radnih mesta. Istovremeno, zajednički kinesko-brazilski centri za tehnološke inovacije unapredili su ekološku zaštitu i proširili pristup čistoj energiji u udaljenim zajednicama, podstičući inkluzivan rast vođen inovacijama i sklad između ljudi i prirode.
Osim što snažno podstiče ostvarenje ciljeva Agende 2030, GDI donosi promene i preoblikuje globalne koncepte razvoja. Njegov teorijski iskorak ogleda se u oslobađanju od zavisnosti od konvencionalnih zapadnih modela razvoja, stavljanju zajedničkih interesa čovečanstva u prvi plan i postavljanju čvrstih temelja za izgradnju zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva.
NOVI PUT KA TRAJNOM MIRU I BEZBEDNOSTI
Svet danas prolazi kroz najdublju turbulenciju i transformaciju još od završetka Hladnog rata. Uz sve izraženiji deficit mira i bezbednosti, globalno upravljanje bezbednošću suočava se sa ozbiljnim izazovima. Međunarodnoj zajednici hitno su potrebne bezbednosne vizije i pristupi koji su u skladu sa duhom vremena.
Globalna bezbednosna inicijativa (GSI) pojavila se kao odgovor na aktuelnu situaciju, usklađujući se sa promenama u međunarodnom okruženju kroz koncept jedinstva i rešavajući bezbednosne izazove pristupom "dobit za sve". Ona je posvećena uklanjanju osnovnih uzroka međunarodnih sukoba i unapređenju globalnog upravljanja bezbednošću.
Posmatrano iz ugla istorije ljudskog razvoja, težnja ka apsolutnoj bezbednosti kroz silu i stvaranje isključivog bezbednosnog okvira u suštini predstavlja oblik "zakona džungle". Istorija je u više navrata dokazala pogubnost takvog pristupa. Strašna razaranja u dva svetska rata, kao i regionalna nestabilnost izazvana hegemonističkim nadmetanjem, proistekli su iz opsesivne potrage za apsolutnom bezbednošću i brutalne primene zakona džungle. Države koje eksploatišu druge i zlostavljaju slabije na kraju se suočavaju ili sa začaranim krugom bezbednosnih dilema ili bivaju pometene tokovima istorije.
GSI se zasniva na "šest opredeljenja" i to: opredeljenju za viziju zajedničke, sveobuhvatne, kooperativne i održive bezbednosti; poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja; pridržavanju ciljeva i principa Povelje UN; uvažavanju legitimnih bezbednosnih zabrinutosti svih država; mirnom rešavanju razlika i sporova među državama putem dijaloga i konsultacija; kao i očuvanju bezbednosti u tradicionalnim i netradicionalnim oblastima.
U oblasti tradicionalne bezbednosti, Kina je aktivno promovisala političko rešavanje kriznih žarišta i najveći je doprinosilac mirovnim snagama među stalnim članicama Saveta bezbednosti UN.
U okviru regionalne bezbednosne saradnje, Kina je iskoristila platforme kao što su Šangajska organizacija za saradnju i Konferencija o interakciji i merama za izgradnju poverenja u Aziji kako bi stalno doprinosila regionalnoj stabilnosti.
Kada multilateralizam postane odrednica globalnog upravljanja bezbednošću, a konsultacije na ravnopravnoj osnovi zajednički izbor svih zemalja za rešavanje bezbednosnih pitanja, čovečanstvo će sigurno krenuti svetlim putem ka trajnom miru i univerzalnoj bezbednosti. Plima mira i razvoja predodređena je da nastavi da se uzdiže.
POŠTOVANJE CIVILIZACIJSKE RAZNOLIKOSTI
Kao odgovor na ove hitne izazove, Globalna inicijativa za civilizacije (GCI) nudi zajedničku kulturnu osnovu za zemlje da se suoče sa svojim zajedničkim problemima.
Dok se ova inicijativa suočava sa zabludama i predrasudama, ona promoviše jednakost, međusobno učenje, dijalog i uzajamno prilagođavanje između civilizacija. Takođe se protivi kulturnoj aroganciji i nastoji da stvori platforme za ravnopravan dijalog, omogućavajući različitim civilizacijama da prodube međusobno razumevanje i napreduju kroz uzajamne razmene i učenje.
Kina gaji duboko poštovanje prema civilizacijskoj raznolikosti i unapređuje dublje, sadržajnije razmene među civilizacijama. Zemlja je inicirala i podržala multilateralne dijaloške platforme, uključujući Konferenciju o dijalogu azijskih civilizacija, Liangdžu forum, Svetsku konferenciju klasika i Ministarski sastanak za dijalog globalnih civilizacija. Pored toga, Kina je pomogla u izgradnji konsenzusa na 78. zasedanju Generalne skupštine UN kako bi se ustanovio Međunarodni dan dijaloga među civilizacijama. U junu 2025. Kina je uspešno organizovala prvi globalni događaj povodom obeležavanja Međunarodnog dana dijaloga među civilizacijama.
Kina je takođe proširila dijalog o upravljanju i razvoju kroz mehanizme kao što su Sastanak na visokom nivou Komunističke partije Kine u dijalogu sa svetskim političkim partijama, Dijalog na visokom nivou o globalnom razvoju, Dijalog Kine i EU o ljudskim pravima i Okrugli sto Kine i Latinske Amerike o ljudskim pravima.
HRABAR EKSPERIMENT ZA BOLJE GLOBALNO UPRAVLJANJE
Neke zemlje i dalje su zaglavljene u zastarelom verovanju da „mogućnost čini pravo“. Njihovo hegemonijsko razmišljanje i praksa usporili su reformu globalnih pravila, slabivši kolektivnu sposobnost sveta da deluje suočen sa neefikasnim sistemom globalnog upravljanja.
Pojavljuju se novi izazovi, poput istraživanja resursa dubokog mora, komercijalne upotrebe polarnim brodskim putevima, definisanja prava na resurse u svemiru i prekograničnih tokova podataka, a odgovarajuća međunarodna pravila i dalje uglavnom ne postoje ili su fragmentirana.
Istovremeno, neke zapadne zemlje, koristeći dugogodišnje prednosti, dominiraju glavnim multilateralnim institucijama u globalnom ekonomskom i finansijskom upravljanju. Suprotno tome, zemlje Globalnog Juga, koje čine više od 80 procenata svetske populacije i više od 40 procenata globalnog ekonomskog outputa, i dalje su nedovoljno zastupljene u međunarodnim organizacijama, a njihovi legitimni interesi se ne rešavaju efikasno.
Pored toga, neke zemlje zaobilaze ili vrše pritisak na multilateralne mehanizme, pribegavajući povlačenjima i sankcijama, što dodatno fragmentira globalno upravljanje.
Ovo kontinuirano slabljenje efikasnosti upravljanja dovelo je do nedovoljnog pružanja globalnih javnih dobara, ostavljajući odgovor na mnoge globalne izazove zaglavljenim u dugim raspravama bez odluka, i odlukama bez sprovođenja.
Ovom živopisnom metaforom, Si naglašava viziju zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo, usmeravajući kurs ka unapređenju globalnog sistema upravljanja i promovisanja zajedničkog razvoja čovečanstva.
Inicijativa poziva na poštovanje međunarodne vladavine prava, naglašavajući da međunarodna pravila treba da budu zajednički oblikovana od strane međunarodne zajednice, a ne monopolizovana od nekolicine država.
Ovih pet stubova međusobno se nadopunjuju, iscrtavajući jasan okvir za reformu sistema globalnog upravljanja.
{Image9}
Kao čuvar međunarodnog poretka i pružalac globalnih javnih dobara, Kina unapređuje reformu globalnog upravljanja kroz praktične poteze, postižući konkretan napredak.
Kina aktivno učestvuje u globalnom ekološkom upravljanju. U potpunosti i delotvorno je sprovela Pariski sporazum i Globalni okvir za biodiverzitet Kunming–Montreal, objavila svoj cilj nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC) za 2035. godinu i predložila uspostavljanje Globalnog partnerstva za saradnju u oblasti čiste energije.
Kina je takođe duboko uključena u oblikovanje pravila digitalnog upravljanja. Predložila je Globalnu inicijativu za bezbednost podataka, Globalnu inicijativu za upravljanje veštačkom inteligencijom i Globalnu inicijativu za saradnju u prekograničnom protoku podataka, radeći na unapređenju i usavršavanju okvira digitalnog upravljanja kako tehnološke inovacije ne bi postale "igra bogatih zemalja i imućnih".
Kao odgovor na trajne neravnoteže moći, Kina podstiče preko potrebne reforme u ključnim multilateralnim institucijama globalnog ekonomskog i finansijskog upravljanja, pružajući podršku zemljama u razvoju u jačanju njihovog glasa i zastupljenosti. Kina takođe unapređuje širenje mehanizama saradnje kao što su BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju, kao i razvoj platformi saradnje Jug-Jug, uključujući Forum za saradnju Kine i Afrike i Forum Kina–CELAC, unoseći novu vitalnost u preoblikovanje pejzaža globalnog upravljanja.
U skladu sa potrebama multilateralne koordinacije, Kina čvrsto podržava Ujedinjene nacije u njihovoj centralnoj ulozi. Povećala je ulaganja u Kinesko-fond UN za mir i razvoj i postepeno unapređuje povezanu saradnju. Pored toga, zajedno sa više od 30 zemalja, Kina je pomogla osnivanje Međunarodne organizacije za medijaciju sa sedištem u Hongkongu, doprinoseći očuvanju globalnog mira i stabilnosti kroz vladavinu prava.
Četiri globalne inicijative koje je predložio Si donele su svetu u previranju preko potrebnu stabilnost i predvidivost. Kroz sistematske, koherentne i praktične napore, Kina je pokazala da je njen razvoj nerazdvojiv od napretka šireg sveta i da se sa njim uzajamno podstiče.
Vođena vizijom zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva, Kina će nastaviti da sarađuje sa svim zemljama, koristeći četiri globalne inicijative kao objedinujući okvir za suočavanje sa globalnim izazovima, jačanje globalnog upravljanja i izgradnju sveta koji karakterišu trajni mir, univerzalna bezbednost, zajednički prosperitet, otvorenost i inkluzivnost, kao i ekološka održivost.
