Evropski parlament 2025. obeležila tri glasanja o nepoverenju i nova istraga korupcije

Više pokušaja izglasavanja nepoverenja predsednici Evropske komisije, još jedna istraga korupcije i novi savezi političkih grupa obeležili su ovu godinu u Evropskom parlamentu.

Kao neke od ključnih trenutaka koji su oblikovali političke aktivnosti zakonodavnog tela Evropske unije, briselski Juronjuz izdvojio je usvajanje mnogo oštrijeg stava o migracijama, pojednostavljivanje birokratije i regulative da bi se pomoglo evropskoj industriji, kao i udaljavanje od Zelenog dogovora.

Evropski parlament je u martu potresla velika istraga korupcije u koju su umešani evroposlanici i asistenti zbog sumnje da su dobijali novac i skupe poklone od tehnološkog giganta Huaveja, u zamenu za povoljne političke stavove o pitanjima od interesa za tu kinesku kompaniju.

Osam osoba je optuženo za krivična dela kao što su korupcija, pranje novca i učešće u kriminalnoj organizaciji, a Odbor EP za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove još razmatra zahtev tužilaštva za ukidanje imuniteta za četiri poslanika.

U međuvremenu, EP je zabranio lobistima kompanije Huavej ulaz u svoje prostorije u Briselu, Strazburu i Luksemburgu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je ove godine preživela tri glasanja o nepoverenju, od koji su dva bila održana u istom danu.

Evroposlanici su prvi put glasali u julu, na inicijativu poslanika iz grupe Evropskih konzervativaca i reformista zbog, između ostalog, njene tajne prepiske sa direktorom kompanije Fajzer o isporuci vakcina tokom pandemije kovida-19.

Zahteve za druga dva glasanja, održana u oktobru, podnele su grupe krajnje levice i desnice, Levica i Patriote za Evropu, koje su najveće primedbe imale na trgovinske sporazume EU sa SAD i grupom južnoameričkih zemalja Merkosur, nedostatak transparentnosti i neaktivnost po pitanju izraelskog rata u Gazi.

Više poslanika je u oktobru glasalo protiv predloga nego u julu, što je ojačalo poziciju Fon der Lajen.

Iako su glasanja završena neuspešno, Juronjuz navodi da je to bio važan gest, dodajući da je ovo "prkosan parlament, čak i među njenim konzervativnim redovima".

Još jedan događaj koji je obeležio rad Evropskog parlamenta bila je odluka da odbije zahtev Mađarske za ukidanje poslaničkog imuniteta mađarskim poslanicima Peteru Mađaru i Klari Dobrev i italijanskoj poslanici Ilariji Salis.

Mađar, lider mađarske opozicione partije TISA i glavni rival premijera Viktora Orbana, optužen je za klevetu i da je navodno bacio telefon jednog muškarca u Dunav posle svađe u noćnom klubu jer ga je snimao, što je on ocenio kao politički slučaj.

Liderka Demokratske koalicije Dobrev je takođe optužena za klevetu pošto je tvrdila da je lokalni zvaničnik umešan u skandal s pedofilijom koji je doveo do pada mađarske predsednice Kataline Novak.

Italijanska poslanica i aktivistkinja Ilarija Salis je u Budimpešti uhapšena u februaru 2023. zbog optužbi za napad na učesnike neonacističkog skupa povodom obeležavanja Dana časti. Salis je odluku o zadržavanju imuniteta, doneta sa samo jednim glasom razlike, opisala kao pobedu protiv fašizma u Evropi.

Ovu godinu obeležila je i "opasna veza" konzervativne Evropske narodne partije (EPP) sa krajnjom desnicom, piše Juronjuz.

EPP je prilikom glasanja o pitanjima migracija i životne sredine napustila tradicionalne saveznike, socijaliste i liberale, i udružila se sa desničarskim grupama Evropski konzervativci i reformisti, Patriote za Evropu i Evrope suverenih nacija.

Savez konzervativaca sa ekstremnom desnicom, iako neformalan, mogao bi da otvori vrata novoj desnici uoči izbora u Francuskoj, Italiji i Španiji 2027. godine.

EP je u decembru odobrio ključne dokumente u vezi sa spornim pitanjem migracija koji signaliziraju čvršći stav EU u borbi protiv ilegalnih migracija.

Na poslednjoj plenarnoj sednici odobrena je promena koncepta "bezbedne treće zemlje", čime će biti proširene okolnosti pod kojima države članice mogu da odbiju zahtev za azil i deportuju tražioce u treće zemlje, čak iako s tom zemljom nemaju nikakvu vezu.

Dogovorena je ubrzana procedura obrade zahteva za azil i nova lista "bezbednih zemalja porekla", koja uključuje sve zemlje kandidate za članstvo osim Ukrajine, kao i Bangladeš, Kolumbiju, Egipat, Indiju, Kosovo, Maroko i Tunis.