Radio Farda: Nemiri u Iranu rastu uprkos potezima vlasti da uguše nezadovoljstvo
Protesti u Iranu nastavili su se danas, 13. dana, uprkos brutalnom obračunu i pretnjama vlasti da će kazniti "izgrednike" koji zahtevaju kraj Islamske Republike, preneo je iranski servis Radija slobodne Evrope (RSE) - Radio Farda.
Protesti su narasli do najvećih u poslednjih nekoliko godina dok su mase preplavile ulice velikih gradova, malih mesta i kvartova širom Teherana u četvrtak kasno uveče. Sledećeg dana protesti su stigli do jugoistočnog grada Zahedana, gde su sunitski Baludži izašli na ulice posle molitve petkom.
Snimci pokazuju brutalne obračune, ali su demonstranti pokrenuli odlučnije taktike u kojima se direktno sukobljavaju sa sigurnosnim snagama i pale policijska i uporišta paravojne organizacije Basidž.
"Masa koja je bila tamo neće odustati", rekao je jedan demonstrant u Mašhadu na severoistoku Irana za Radio Farda RSE-a.
"Mladi i stari su izašli na proteste, neki stariji jedva su hodali, ali su protestovali. Bio je jedan starac koji je stalno psovao (vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija) Hameneija. Umorni smo od visokih cena, (nametnutog) hidžaba i svega ostalog. Nije reč samo o jednoj ili dve stvari, želimo da se promeni poredak (promena režima)", rekao je demonstrant.
Hamenei se danas obratio svojim pristalicama režima, rekavši da su "saboteri, agitatori uništili zgrade u zemlji kako bi ugodili" američkom predsedniku Donaldu Trumpu (Tramp).
Dodao je da Tramp ima "krv Iranaca na rukama" posle američkih napada na Iran u junu, navodeći da će američki lider biti "zbačen".
Nakon njegovog govora, održani su skupovi pristalica Islamske Republike u nekoliko gradova posle molitve petkom uz veliku medijsku pokrivenost od državnih medija.
Očekuje se da će antirežimski protesti biti nastavljeni tokom večeri.
Teheranski tužilac Ali Salehi opisao je demonstrante koji pale javnu imovinu i sukobljavaju se sa snagama sigurnosti kao "teroriste" koji će biti optuženi za "moharebeh", odnosno vođenje rata protiv Boga, što može dovesti do smrtne kazne.
Nekoliko bezbednosih tela u odvojenim saopštenjima takođe je upozorilo demonstrante.
Obaveštajna organizacija Iranske revolucionarne garde (IRGC) saopštila je da je "nastavak situacije neprihvatljiv" i ponovila tvrdnju da proteste podstiču strani sponzori.
Trump je 2. januara rekao da će Vašington intervenisati u Iranu ako vlasti ubijaju demonstrante.
"Spremni smo i naoružani i spremni da krenemo", napisao je tada Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.
Ponovio je taj stav i u četvrtak, rekavši da su iranske vlasti upozorene "vrlo snažno - čak snažnije nego što sada govorio - da ako to učine (ubiju demonstrante), moraće da snose teške posljedice".
Snage reda su u međuvremenu izdale saopštenje u kojem pozivaju ljude da "zaštite svoje tinejdžere" od toga da budu uvučeni u nemire, imajući u vidu policijsku politiku "bez popuštanja" prema "izgrednicima".
Iranski mediji izveštavaju da je nekoliko pripadnika snaga bezbednosti ubijeno u nemirima 8. januara, uključujući u Teheranu i Marvdaštu.
Organizacija Hjuman rats voč (Human Rights Watch - HRW) sa sedištem u Norveškoj prenela je da je najmanje 45 demonstranata ubijeno do 8. januara, uz više od 2.000 uhapšenih.
Organizacije Amnesti internešenal (Amnesty International) i HRW su u zajedničkom saopštenju 8. januara optužili iranske snage za "nezakonitu upotrebu sile i vatrenog oružja te masovna proizvoljna hapšenja".
Šef UN-a za ljudska prava Folker Tirk (Volker Turk) je danas rekao da da je "duboko uznemiren" izveštajima o nasilju i pozvao na "brzu, nezavisnu i transparentnu istragu svih smrtnih slučajeva".
"Oni koji su odgovorni za bilo kakva kršenja moraju biti pozvani na odgovornost u skladu s međunarodnim normama i standardima", dodao je Tirk.
Taj talas protesta, koji je počeo 28. decembra u Velikom bazaru u Teheranu, brzo se proširio na desetine gradova.
Vlasti su prvo usporile brzinu interneta na nacionalnom nivou, a zatim uvele gotovo potpunu blokadu u 22.15 po lokalnom vremenu 8. januara, prekinuvši i telefonske linije.
Vesti iz zemlje stižu sporo zbog prekida komunikacija, ali američki i evropski lideri pojačali praženje tih dešavanja, dodao je Radio Farda.
