Lista Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika proširuje se na 180 proizvoda
Životna sredina
| Izvor: Beta
| 12.01.2026
|
access_time
15:50
Novim pravilima Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM) proširuje se lista na 180 proizvoda i uvode strožije mere za primenu, navedeno je u autorskom tekstu Sanje Filipović u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
"Evropska komisija je 17. decembra 2025. objavila nacrt izmena CBAM uredbe radi proširenja njenog obuhvata na dodatne (nizvodne) proizvode koji sadrže visok procenat čelika i aluminijuma", navela je Filipović.
Te izmene, kako je naglasila, tek treba da prođu kroz redovnu zakonodavnu proceduru pre nego što budu usvojene, a predviđeno je da njihova primena počne od 1. januara 2028. godine.
Iako je, prema njenim rečima, cilj CBAM da spreči "curenje" ugljenika, njegova primena povećava troškove proizvodnje za proizvođače u EU koji koriste materijale koji su predmet CBAM oporezivanja (čelik i aluminijum).
"Da bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje koje imaju blažu regulativu za dekarbonizaciju, Evropska komisija planira da proširi obuhvat CBAM-a na 180 proizvoda sa visokim učešćem čelika i aluminijuma (prosečno 79 odsto), kao što su razne mašine i oprema - motori, pumpe, gorionici, frižideri i zamrzivači, industrijski roboti, kranovi, dizalice, liftovi, poljoprivredne i kućne mašine i dr.), zatim vozila, medicinski proizvodi, metalni nameštaj i šine", navela je Filipović.
Reč je, pre svega, o specijalizovanoj opremi i industrijskim proizvodima koji se koriste u teškoj industriji (94 odsto), dok se svega šest odsto od tih proizvoda koristi u domaćinstvima.
I dok EU CBAM vidi kao meru klimatske politike, trgovinski partneri ne misle tako.
Filipović je istakla da je usled prigovora domaćih kompanija, Evropska komisija predvidela fond za privremenu podršku proizvođačima u EU koji mogu biti manje cenovno konkurentni na trećim tržištima gde proizvodi iz EU mogu biti zamenjeni jeftinijom robom sa većim emisijama.
Ukoliko, kako je navela EU kompanije pruže dokaze o svojim naporima u dekarbonizaciji, mogu očekivati nadoknadu dela troškova u okviru EU-ETS-a.
Finansiranje će obezbediti države članice i to 25 odsto prihoda od prodaje CBAM sertifikata u 2026. i 2027. godini, dok će preostalih 75 odsto činiti sopstveni prihod EU.
"Kako bi olakšala poslovanje domaćih kompanija, Evropska komisija je predvidela pojednostavljenja po osnovu uvođenja mehanizma ekvivalencije za odbitke po osnovu poreza na ugljenik i cena ugljenika, kao i novi pravni osnov za pregovarane mere olakšavanja trgovine, poput uzajamnog priznavanja akreditovanih verifikacionih tela i ekvivalentnih sistema određivanja cena ugljenika", navela je Filipović.
Dodala je da su novim izmenama predviđeni strožiji zahtevi za izveštavanje i veća ovlašćenja Evropske komisije u borbi protiv zloupotreba za izbegavanje CBAM finansijskih obaveza.
Evropska komisija može, kako je navela, da zahteva dodatne dokaze kada stvarne vrednosti nisu pouzdane i u tim situacijama može koristiti podrazumevane vrednosti za određenu zemlju.
Pored toga, Evropska komisija i nadležni organ mogu, prema njenim rečima, tražiti dokaz od ovlašćenog CBAM deklaranta da je uvezena roba proizvedena u prijavljenom postrojenju i u prijavljenom periodu proizvodnje.
"Ne samo da su predviđene dodatne mere koje sprečavaju mogućnosti zaobilaženja primene CBAM-a, nego se promoviše upotreba otpada (šuta) u cilju smanjenja emisija u energetski intenzivnim proizvodima", istakla je Filipović.
Dodala je da je novost da se u izračunavanje CBAM obaveza uključuje čelični i aluminijumski otpad iz proizvodnog procesa čime se obezbeđuje pravično određivanje cene ugljenika za robu proizvedenu u EU i za robu iz uvoza.
Naglasila je da su previđene izmene metoda za izračunavanje faktora emisija za uvezenu električnu energiju tako da se sada obuhvati električna energija proizvedena iz svih izvora, uključujući i izvore koji nisu fosilna goriva.
Na ovaj način, prema njenim rečima, "uz konsultacije sa zainteresovanim stranama, CBAM ulazi u novu fazu gde nakon faze izveštavanja, prerasta u mehanizam koji oblikuje tržište".
Kako izmene CBAM uredbe, kako je navela, podrazumevaju proširenje na proizvode većeg stepena prerade i pojačan nadzor lanaca snabdevanja, jasno je da se kompanije koje žele da izvoze na EU tržište više ne mogu oslanjati na delimičnu obradu, reklasifikaciju proizvoda ili ograničene podatke o emisijama kako bi umanjile izloženost CBAM-u.
"Neophodno je, ne samo razviti visok stepen usklađenosti sa EU regulativom, nego i obezbediti mogućnost provere za obračun emisija duž celog lanca proizvodnog procesa, uključujući i upotrebu otpada i ulazne sirovine. To je važna poruka za kompanije u Srbiji koje izvoze u EU jer je očigledno da je CBAM postao nova realnost i preduslov za pristup EU tržištu", navela je Filipović.
Posmatrano, kako je rekla, sa optimističnije strane, ove smernice mogu doprineti da se u Srbiji na sistemskom nivou uvedu rešenja u skladu sa cirkularnom ekonomijom i zaštitom životne sredine.
Istakla je da EU stalno naglašava da je CBAM mera klimatske politike i da je u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, a da će naknade za emisiju ugljenika generisati prihod za budžet EU koji će se iskoristiti kao alat za podršku daljim akcijama u oblasti klimatskih promena, što bi trebalo da bude snažan podstrek i drugim zemljama u zajedničkoj akciji dekarbonizacije.
Prema nekim procenama prihodi po osnovu CBAM do 2030. godine bi, kako je navela, mogli da dostignu oko 2,1 milijarde evra, kako se obuhvat proizvoda i sektora bude širio, a obaveze plaćanja budu rasle.
Istovremeno, mnogi trgovinski partneri EU su izrazili zabrinutost zbog implikacija CBAM-a na globalnu trgovinu i CBAM vide kao protekcionističku meru.
U strukturi ukupnog uvoza robe u EU, CBAM roba čini oko četiri odsto, a samo gvožđe i čelik čine čak 66 odsto ukupne vrednosti robe na koju se primenjuje CBAM, a dalje slede aluminijum sa učešćem od 24 odsto, veštačka đubriva sa pet odsto, električna energija sa tiri odsto, dok cement ima učešće od svega jedan odsto.
Prema poslednjim dostupnim podacima za 2024. godinu, EU je najviše gvožđa i čelika uvozila iz Indije (3,9 milijarde evra), a slede Južna Koreja, Turska i Kina sa oko 3,5 milijarde evra, svaka ponaosob i Velika Britanija sa oko 3,2 milijarde evra.
Kada je reč o uvozu proizvoda od gvožđa, Kina kako je navela, drži neprikosnoveno prvo mesto sa preko 12 milijardi evra, a slede Turska, V. Britanija, SAD i Indija, dok je Srbija 2024. godine u EU izvezla gvožđa u vrednosti od oko 558 miliona i proizvoda od gvožđa u vrednosti od 429 miliona evra.
Od 1. januara 2026. godine, počinje puna primena Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM).
Kompanije u EU koje uvoze robu u sektorima obuhvaćenim mehanizmom (gvožđe/čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik) moraće da kupe odgovarajuće sertifikate za ugrađene emisije koji se obračunavaju na osnovu cene ugljenika koju plaćaju evropski proizvođači na tržištu emisionih dozvola (EU ETS).
U oktobru 2025. godine EU je povećala prag težine na 50 tona uvezene robe i tako oslobodila obaveze 90 odsto uvoznika, uglavnom malih i srednjih preduzeća i pojedinaca i pojednostavila pravila, navedeno je u tekstu.
"Evropska komisija je 17. decembra 2025. objavila nacrt izmena CBAM uredbe radi proširenja njenog obuhvata na dodatne (nizvodne) proizvode koji sadrže visok procenat čelika i aluminijuma", navela je Filipović.
Te izmene, kako je naglasila, tek treba da prođu kroz redovnu zakonodavnu proceduru pre nego što budu usvojene, a predviđeno je da njihova primena počne od 1. januara 2028. godine.
Iako je, prema njenim rečima, cilj CBAM da spreči "curenje" ugljenika, njegova primena povećava troškove proizvodnje za proizvođače u EU koji koriste materijale koji su predmet CBAM oporezivanja (čelik i aluminijum).
"Da bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje koje imaju blažu regulativu za dekarbonizaciju, Evropska komisija planira da proširi obuhvat CBAM-a na 180 proizvoda sa visokim učešćem čelika i aluminijuma (prosečno 79 odsto), kao što su razne mašine i oprema - motori, pumpe, gorionici, frižideri i zamrzivači, industrijski roboti, kranovi, dizalice, liftovi, poljoprivredne i kućne mašine i dr.), zatim vozila, medicinski proizvodi, metalni nameštaj i šine", navela je Filipović.
Reč je, pre svega, o specijalizovanoj opremi i industrijskim proizvodima koji se koriste u teškoj industriji (94 odsto), dok se svega šest odsto od tih proizvoda koristi u domaćinstvima.
I dok EU CBAM vidi kao meru klimatske politike, trgovinski partneri ne misle tako.
Filipović je istakla da je usled prigovora domaćih kompanija, Evropska komisija predvidela fond za privremenu podršku proizvođačima u EU koji mogu biti manje cenovno konkurentni na trećim tržištima gde proizvodi iz EU mogu biti zamenjeni jeftinijom robom sa većim emisijama.
Ukoliko, kako je navela EU kompanije pruže dokaze o svojim naporima u dekarbonizaciji, mogu očekivati nadoknadu dela troškova u okviru EU-ETS-a.
Finansiranje će obezbediti države članice i to 25 odsto prihoda od prodaje CBAM sertifikata u 2026. i 2027. godini, dok će preostalih 75 odsto činiti sopstveni prihod EU.
"Kako bi olakšala poslovanje domaćih kompanija, Evropska komisija je predvidela pojednostavljenja po osnovu uvođenja mehanizma ekvivalencije za odbitke po osnovu poreza na ugljenik i cena ugljenika, kao i novi pravni osnov za pregovarane mere olakšavanja trgovine, poput uzajamnog priznavanja akreditovanih verifikacionih tela i ekvivalentnih sistema određivanja cena ugljenika", navela je Filipović.
Dodala je da su novim izmenama predviđeni strožiji zahtevi za izveštavanje i veća ovlašćenja Evropske komisije u borbi protiv zloupotreba za izbegavanje CBAM finansijskih obaveza.
Evropska komisija može, kako je navela, da zahteva dodatne dokaze kada stvarne vrednosti nisu pouzdane i u tim situacijama može koristiti podrazumevane vrednosti za određenu zemlju.
Pored toga, Evropska komisija i nadležni organ mogu, prema njenim rečima, tražiti dokaz od ovlašćenog CBAM deklaranta da je uvezena roba proizvedena u prijavljenom postrojenju i u prijavljenom periodu proizvodnje.
"Ne samo da su predviđene dodatne mere koje sprečavaju mogućnosti zaobilaženja primene CBAM-a, nego se promoviše upotreba otpada (šuta) u cilju smanjenja emisija u energetski intenzivnim proizvodima", istakla je Filipović.
Dodala je da je novost da se u izračunavanje CBAM obaveza uključuje čelični i aluminijumski otpad iz proizvodnog procesa čime se obezbeđuje pravično određivanje cene ugljenika za robu proizvedenu u EU i za robu iz uvoza.
Naglasila je da su previđene izmene metoda za izračunavanje faktora emisija za uvezenu električnu energiju tako da se sada obuhvati električna energija proizvedena iz svih izvora, uključujući i izvore koji nisu fosilna goriva.
Na ovaj način, prema njenim rečima, "uz konsultacije sa zainteresovanim stranama, CBAM ulazi u novu fazu gde nakon faze izveštavanja, prerasta u mehanizam koji oblikuje tržište".
Kako izmene CBAM uredbe, kako je navela, podrazumevaju proširenje na proizvode većeg stepena prerade i pojačan nadzor lanaca snabdevanja, jasno je da se kompanije koje žele da izvoze na EU tržište više ne mogu oslanjati na delimičnu obradu, reklasifikaciju proizvoda ili ograničene podatke o emisijama kako bi umanjile izloženost CBAM-u.
"Neophodno je, ne samo razviti visok stepen usklađenosti sa EU regulativom, nego i obezbediti mogućnost provere za obračun emisija duž celog lanca proizvodnog procesa, uključujući i upotrebu otpada i ulazne sirovine. To je važna poruka za kompanije u Srbiji koje izvoze u EU jer je očigledno da je CBAM postao nova realnost i preduslov za pristup EU tržištu", navela je Filipović.
Posmatrano, kako je rekla, sa optimističnije strane, ove smernice mogu doprineti da se u Srbiji na sistemskom nivou uvedu rešenja u skladu sa cirkularnom ekonomijom i zaštitom životne sredine.
Istakla je da EU stalno naglašava da je CBAM mera klimatske politike i da je u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, a da će naknade za emisiju ugljenika generisati prihod za budžet EU koji će se iskoristiti kao alat za podršku daljim akcijama u oblasti klimatskih promena, što bi trebalo da bude snažan podstrek i drugim zemljama u zajedničkoj akciji dekarbonizacije.
Prema nekim procenama prihodi po osnovu CBAM do 2030. godine bi, kako je navela, mogli da dostignu oko 2,1 milijarde evra, kako se obuhvat proizvoda i sektora bude širio, a obaveze plaćanja budu rasle.
Istovremeno, mnogi trgovinski partneri EU su izrazili zabrinutost zbog implikacija CBAM-a na globalnu trgovinu i CBAM vide kao protekcionističku meru.
U strukturi ukupnog uvoza robe u EU, CBAM roba čini oko četiri odsto, a samo gvožđe i čelik čine čak 66 odsto ukupne vrednosti robe na koju se primenjuje CBAM, a dalje slede aluminijum sa učešćem od 24 odsto, veštačka đubriva sa pet odsto, električna energija sa tiri odsto, dok cement ima učešće od svega jedan odsto.
Prema poslednjim dostupnim podacima za 2024. godinu, EU je najviše gvožđa i čelika uvozila iz Indije (3,9 milijarde evra), a slede Južna Koreja, Turska i Kina sa oko 3,5 milijarde evra, svaka ponaosob i Velika Britanija sa oko 3,2 milijarde evra.
Kada je reč o uvozu proizvoda od gvožđa, Kina kako je navela, drži neprikosnoveno prvo mesto sa preko 12 milijardi evra, a slede Turska, V. Britanija, SAD i Indija, dok je Srbija 2024. godine u EU izvezla gvožđa u vrednosti od oko 558 miliona i proizvoda od gvožđa u vrednosti od 429 miliona evra.
Od 1. januara 2026. godine, počinje puna primena Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM).
Kompanije u EU koje uvoze robu u sektorima obuhvaćenim mehanizmom (gvožđe/čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik) moraće da kupe odgovarajuće sertifikate za ugrađene emisije koji se obračunavaju na osnovu cene ugljenika koju plaćaju evropski proizvođači na tržištu emisionih dozvola (EU ETS).
U oktobru 2025. godine EU je povećala prag težine na 50 tona uvezene robe i tako oslobodila obaveze 90 odsto uvoznika, uglavnom malih i srednjih preduzeća i pojedinaca i pojednostavila pravila, navedeno je u tekstu.
